Kada kažemo hronične bolesti, najveći broj ljudi pomisliće na srce, dijabetes i druge bolesti koje se nekad leče i doživotno. Retko ko bi pomislio na bolesti zavisnosti, koje takođe pripadaju hroničnim bolestima, dugo se leče, a suština je naučiti kako da se živi bez supstanci ili navika koje izazivaju zavisnost.
Povodom meseca borbe protiv bolesti zavisnosti, prim. dr sci. med Diana Raketić, specijalista psihijatrije i direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti otkrila nam je kako je stigma koja sprečava pacijente da se prijave u program lečenja još uvek prisutna, ali da situacija ide na bolje, te da sve više mladih razgovara međusobno o problemima zavisnosti kroz koje prolaze, javljaju se na pregled i žele da se leče.
Kakav problem imaju pacijenti koji najčešće traže pomoć u Specijalnoj klinici za bolesti zavisnosti?
Veoma velika grupa pacijenata koja traži pomoć su osobe koje imaju problem sa zloupotrebom ilegalnih opijatskih preparata kao što su, heroin, buprenorfin i metadon, ali najviše se izdvaja i značajna grupa pacijenata zavisnih od kokaina i alkohola. Prepoznaje se i porast broja pacijenata koji dolaze zbog komplikacija usled konzumiranja marihurane.
Koje su to komplikacije?
Ozbiljna komplikacija konzumiranja marihuane koja se dešava ne tako retko jesu psihotične epozode tokom kojih čuju glasove, imaju halucinacije, ideje da ih neko prati, posmatra, prisluškuje…
Zašto su mlade osobe najosetljivija grupa kada je reč o zavisnosti od opijata?
Prvenstveno zato što mozak nije dovoljno zreo. Jedan deo mozga koji je odgovoran za kontrolu ponašanja, impulse, za odlučivanja, sazreva do 25 hodine života. Kada dosta mladi uđete u problem sa drogama, te moždane strukture se nedovoljno brzo i nedovoljno dobro razvijaju. Tako imate mlade koji su impulsivni, imaju problema sa kontrolom tih impulsa, odlučivanjem i koncentracijom, a javljaju se za pomoć onda kada porodica primeti promene u ponašanju, lošiji uspeh u školi, novo društvo, ili primećuju neuobičajeno psihičko stanje, koje prestavlja jedan miks depresivnosti, anksioznosti i agresivnosti, šta god im kažu, oni se ljute…
Najbolja prevencija bolesti zavisnosti jeste podizanje svesti o njihovim posledicama i podsticanje kako mladih, tako i ljudi u zrelim godinama da razgovaraju o svojim problemima, pre nego što upadnu u dublji problem
Šta je to što osobu tako snažno “vuče” da konzumira opijate?
Osnovni razlog je ta euforija koju supstance izazivaju, to niko ne spori, ali to je samo mali, prvi deo. Taj prijatni efekat nestaje kako se supstanca sve više uzima, to je naprosto neurobiologija, adikcija. Svi zavisnici krenu u iskustva sa suspstancama da bi im bilo bolje, da budu raspoloženi, ali daleko su od toga, i sa supstancom i bez nje na kraju su nesrećni.
Kako taj “začarani krug” funkcioniše?
Osnovni simptom bolesti zavisnosti je manipulacija. Manipulacija da se održi bolest. Neverovatno kako je to apsurdno! Zavisnosti su vrlo saboterske bolesti. Dokle god je ta manipulacija razvijena, nema razvoja u zrelom delu mozga. Kroz psihičku krizu koja je odgovorna za recidive, mozak vas vraća da sami sebe prevarite da biste se dočepali toga od čega ste zavisni.
Kako izgleda lečenje bolesti zavisnosti i da li je moguće izlečiti se?
Bolesti zavisnosti su hronične bolesti. Kao i sve druge hronične bolesti, vrlo se teško govori o izlečenju. Lečenje je dug proces, nije lak, ali je mnogo lakši nego biti na ulici u svetu droge, gde je i kriminal, devijantno i problematično ponašanje. Recidiv je nešto što mi u sklopu lečenja očekujemo i mi to ponovno uzimanje droge iskoristimo da vidimo gde još i šta možemo da uradimo, pojačamo, podignemo svest… Ono što je važno jeste to da pacijenti koji su u programu lečenja, i kada se desi recidiv, traže pomoć i onda nastavljamo dalje. Programi lečenja su dugi, traju godinu, dve, kako kod koga, ali što ste duže u programu, vi ste stabilniji. Sa pacijentima koji su godinama na lečenju ne govorimo više o drogama, već o zdravom i zrelom načinu fukncionisanja, kako da rešavaju probleme, da nauče da se nose sa svim životnim nedaćama i da brinu o sebi bez korišćenja supstanci.
Problem novih opijata i iluzija kontrole kod mladih
Dr Raketić ukazuje na problem novih psihoaktivnih supstanci koje imitiraju dejstvo poznatih supstanci, a koje su nedovoljno jasnog porekla, nedovoljno jasne hemijske strukture, vrlo ozbiljnih neželjenih efekata, koji mogu biti kobni. Takve supstance prodaju se po rejv žurkama, raznim proslavama. Uvek se mora podizati svest koliko je nešto opasno, jer kod mladih imate tu ideju iluziju kontrole – da su besmrtni, da se njima ništa loše ne može desiti – da stradaju u saobraćajnoj nesreći, da budu žrtve silovanja, nasilja, da završe na psihijatrijskoj ustanovi...
Šta je sa zavisnostima koje nisu u vezane za supstance – zavisnost od mobilnih telefona, igara na sreću, kocka...?
Kod nehemijskih bihevioralnih zavisnosti imate jaku žudnju, imate problem sa psihičkim, fizičkim i socijalnim posledicama. Imate ljude koji puno sati provode na telefonu, imala sam pacijentkinju koja je imala problem sa kičmom, jer se izgubi osećaj koliko se vremena provodi na tim aparatima. Posebno rizično je bilo kad je bila korona, kada smo svi bili onlajn, a imate decu koja lako “skliznu”, posebno deca koja su socijalno inhibirana, slabije se druže, malo su depresivni ili anksiozni, oni se lako utope u taj digitalni svet.
Posledice bihevioralnih zavisnosti su depresivnost, anksioznost, nefunkcionalnost, a kada je u pitanju kocka tu je i veliki novac koji se gubi. Vi niste tu, naprosto, isključeni ste iz porodične i prijateljske dinamike, upadljivi ste jer niste prisutni, ni emotivno ni fizički. Što se lečenja tiče, primenjujemo gotovo iste principe kao kod zavisnosti od droga, sa malim modifikacijama.
Kako prepoznati gde je granica između bezazlene zabave i zavisnosti?
Vrlo je teško videti sebe objektivno. Uvek imamo osećaj da to baš i nije tako, da to tako i drugi rade… Kada vam neko ko vam je blizak i drag, neko ko vas voli, skrene pažnju da satima gledate u telefon, da ne ispunjavate svoje obaveze, da ne izlazite iz kuće, ili negde često pravite incidente, to je alarm da situacija ide ka ozbiljnom problemu.
Kako dopreti do osobe za koju verujemo da ima problem sa nekom zavisnošću?
Ako nekome skrenete pažnju na problem, a on odbija da razgovara, ne želi da se mešate, sačekajte pravi trenutak za razgovor, kada mogu da vas čuju, ne gledaju u telefon, nisu pod dejstvom supstanci. I ne smete biti dosadni. Morate da čekate pravi trenutak, ali ne smete da odustanete.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
