Suočite se s negativnim mislima.
Zapišite sve što vas muči. Zapisivanje će vas okupirati pa će negativne misli u procesu pisanja prije iščeznuti. Ili, još bolje, vodite dnevnik. Teške misli nisu promišljene, nisu logične ni koncizne, a kada ih pisanjem osvestite, odnosno iz mraka iznesete na svetlo, moći ćete ih realno analizirati. Zadajte sebi vremenski okvir u kojem ćete razmišljati o stvarima koje vas muče. Primer, jedan ili dva desetominutna “sekiranja” dnevno. I u tom se razdoblju fokusirajte na svoje negativne misli, ali bez pokušaja da ih ispravite. Pustite da vas prožmu, ali ne više od određenog roka. Ostatak dana potrudite se ne razmišljati o onome što vam stvara nemir. Ako vas opet počnu opsedati, “sačuvajte” ih za sljedeću anksioznu desetominutnu seansu.
Prihvatite nesigurnost.
Mark Tven je rekao da je u životu prošao mnoge teške trenutke, a neki od njih su mu se zaista dogodili. Ukratko, činjenica da ste proveli sate i dane brinući se o stvarima koje bi mogle poći po zlu neće ih sprečiti. One će se dogoditi (ili neće) nezavisno o vašim željama. Prebiranjem crnih misli po glavi uništavate užitak u lepim životnim trenucima. Pokušajte se koncentrisati na trenutak u kojem se nalazite i prestanite skakati u crnu rupu budućnosti koju sebi predviđate.
Brinite se o sebi.
Praktikujte tehnike relaksacije kao što su meditacija, joga, duboko disanje... Sve to vam može pomoći da se opustite i odagnate loše misli.
Pazite na ishranu.
Događa li vam se često da zbog dnevnih obaveza zaboravite jesti i potom u trenutku osetite strašan nemir i nervozu? Verojatno vam je zbog gladi pao šećer, što može izazvati anksioznost.
Redovno vežbajte.
Fizička aktivnost je prirodan mehanizam eliminisanja stresa. Trideset minuta dnevno bit će dovoljno da osetite psihičku i fizičku promenu nabolje.
Dovoljno spavajte.
Priuštite sebi sedam do devet sati sna ako se želite probuditi odmorni i opušteni. Premalo sna pojačava anksioznost koja uzrokuje napade panike.
