Često se kaže da se danas veoma "brzo" živi, što prouzrokuje brojne posledice. U takvim okolnostima je stres neizbežan. Upravo je on zadužen za mnoge zdravstvene porbleme u vašem organizmu, kao i uporno salo na stomaku.
Šta se dešava sa telom kada se sa nekim posvađate ili se iznervirate?
Onog trenutka kada nastupi stres, nadbubrežne žlezde počnu da luče sterodini hormon – kortizol. Naravno, on donodi benefite našem zdravlju. Ali, sa druge strane, ukoliko ga ima previše u dužem vremenskom periodu, prouzrokuje u našem organizmu brojne probleme. Iz tih razloga je veoma važno da držite nivo ovog hormona pod kontrolom i to na prirodan način.
- Nivo kortizola je generalno viši ujutru, a potom njegov nivo opada tokom dana. Ima ulogu u regulaciji šećera u krvi, upravljanju načinom na koji telo koristi ugljene hidrate, masti i proteine, manjnjuje upale, regulisanju ciklusa spavanja,kontroli krvnog pritiska ali i funkciju centralnog nervnog sistema – kaže dr Tijana Dangubić, endokrinolog, za "Telegraf".
I naglašava da je lučenje kortizola korisno u situacijama kada je telo u nekoj vrsti “opasnosti”. Tada on dovodi do oslobađanja glukoze koja obezbeđuje brzu energiju, kao i do povećanja pritiska koji pospešuje prokrvljenost mišića.
Problem je što se u bilo kojoj vrsti stresa luči povećana količina kortizola koji tada ima negativne efekte, naročito ako dugo traje. Zato se često naziva i hormon stresa.
– Tada dolazi do povećanog nivoa šećera u krvi, ali i insulina koji to pokušava da kompenzuje tako što se stvara veća količina masnog tkiva, a samim tim i gojaznost koja je osnova za hroničnu upalu celog organizma i za pojavu mnogih bolesti – kaže dr Dangubić.
Simptomi povećanog lučenja kortizola su:
- dobijanje na telesnoj težini na stomaku i u gornjim partijama leđa,
- povišen pritisak,
- pojava osteoporoze,
- slabost mišića,
- akni,
- strija na telu,
- hroničnog umora,
- glavobolje,
- nervoze,
- pojačana žeđ,
- češće mokrenje,
- promene raspoloženja,
- smanjen seksulani nagon.
Zanimljivo je da istraživanjima pokazuju kako žene koje imaju širi obim struka u odnosu na obim bokova luče više kortizola kada su pod stresom.
Istraživanje na kosi
U obimnoj studiji koja je sprovedena na uzorku od oko 2.500 odraslih Britanaca, istraživači su merili koncentraciju kortizola u kosi. Rezultati su objavljeni 2017. godine u časopisu "Obesity", a tokom četorogodišnjeg perioda, otkrili su da osobe sa višim nivoom kortizola u kosi imaju veću verovatnoću da budu gojazni, kao i da ostanu gojazni, u odnosu na one sa nižim nivoom.
Prirodni načini za snižavanje kortizola
1. Pravilna ishrana
Veoma je bitno imati zdravu, izbalansiranu ishranu, sa posebnom pažnjom na unos šećera. Neke namirnice koje mogu da pomognu da se kortizol drži pod kontrolom su: crna čokolada, banane i kruške, crni ili zeleni čaj, jogurt, probiotici u hrani koja sadrži rastvorljiva vlakna. Veća količina vode doprinosi smanjenju nivoa kortizola.
2. Dovoljno kvalitetnog sna
Nekvalitetan san ili duže spavanje mogu da dovedu do povećanja nivoa kortizola u krvotoku. Ako usvojite zdrave navike i uvek u isto vreme idete na spavanje, najverovatnije ćete imati duži i kvalitetniji san. Ljudi bi pre odlaska u krevet trebalo da isključe sve tehničke uređaje sa ekranima. Isto tako i da ograniče unos tečnosti.
3. Vežbe disanja i meditacija
Meditacija, postizanje psihičkog, psihološkog i emocionalnog balansa, čak i jednostavne vežbe disanja mogu da pomognu čoveku da se efikasnije nosi sa stresom. Istraživanje je pokazalo da vežbe opuštanja i slušanje muzike za relaksaciju smanjuju nivo kortizola.
4. Hobi
Hobiji mogu biti koristan i zadovoljavajući način da osoba vodi zdraviji i spunjeniji život. Jedno istraživanje o tretmanu zloupotrebe supstanci pokazala je da baštovanstvo dovodi do smanjenog nivoa kortizola.
5. Smeh
Naučnici su zaključili da nivo kortizola opada kao odgovor na smeh. A sreća donosi i druge koristi, kao što su niži krvni pritisak i jači imunološki sistem.
6. Trening
Fizička aktivnost može da poboljša raspoloženje. Međutim, intenzivno vežbanje može da izazove povećanje nivoa kortizola, jer je to način na koji se telo odogovara na stres izazvan fizičkim naporom. Odgovarajuća količina vežbanja zavisi od različitih faktora, kao što je fizička kondicija svakog pojedinca. Ti faktori igraju glavnu ulogu u tome koliko će kortizola telo osloboditi tokom vežbanja. Sa druge strane, podmlatićete se.
7. Dobri odnosi sa porodicom i partnerima
Ljubavni odnosi sa partnerima, stabilan odnos s prijateljima i porodicom mogu da budu od vitalne važnosti u vođenju srećnog i ispunjenog života. Porodica i prijatelji mogu da pomognu osobi da lakše prebrodi stresne periode. Međutim, ako su odnosi nesrećni i nezdravi, oni mogu izazvati veliki stres.
Istraživanje je pokazalo da nivo kortizola raste posle svađe sa partnerom. Drugo je pokazalo da deca sa srećnim i sigurnim porodičnim životom imaju niži nivo kortizola u odnosu na decu koja žive u okruženju sa stalnim trzavicama i sukobima.
8. Nabavite kućnog ljubimca
Kontakt sa psom korisniji je za nivo kortizola, nego pomoć prijatelja tokom stresne situacije. Naučnici su, takođe, merili nivo kortizola kod dece koja su lečena na standardan način. Oni kojima je u posetu stizao pas, imali su niži nivo kortizola od one dece kojima nije dovođen kućni ljubimac.
