Bolesti digestivnog trakta u značajnom su porastu poslednjih godina. Sve češće možemo čuti da se veliki broj ljudi žali na neki od problema i spektra oboljenja gastrointestinalnog trakta.
Bilo da su u pitanju gorušica, loše varenje, loša probava, bolovi u abdomeni , gojaznost koja je u velikom porastu- sve se to može podvesti pod vrlo alarmantne simptome, koji pogađaju veliki broj ljudi, i to u svim starosnim dobima.
Takođe, učestalost karcinoma debelog creva, karcinoma želuca i jednjaka, postali su nemerljivo učestaliji, a mortalitet kod ovih vrsta malignih oboljenja u našoj zemlji izuzetno je visok.
Zašto je to tako?
Tempo života koji diktira vreme u kojem živimo, loša i neredovna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, brojne hemikalije koje unosimo hranom svakako imaju veliki udeo i rastu incidence ovih oboljenja.
Na sreću, sve ove stvari mogu se prevenirati mnogo laše nego što možda mislite, ukoliko neke navike promenimo, stvorimo zdravije rutine i podignemo svest o značaju preventivnih pregleda.
Šta je to što je potrebno da radimo (ili nikako ne radimo) kako bismo izbegli nastanak nekog od pomenutih oboljenja i u čemu grešimo, a vrlo je lako ispravljivo, za Stil objašnjava hirurg sa Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije - docent dr Ognjan Skrobić.
Stil: Da li Vam se čini da su problemi vezani za gastrointestinalni trakt postali značajno učestaliji i da su postali neka vrsta bolesti savremenog doba? Loše varenje, loša probava, problemi sa stomakom, kiselina...sve su to stanja na koja veoma često čujemo da se ljudi žale?
Dr Ognjan Skrobić: Mislim da - da. Najčešći simptom problema sa gastrointestinalnim traktom danas je gorušica, loše varenjie ili dispepsija, problemi sa stolicom, problemi sa hemoroidima. Incidenca ovih problema raste kod nas, a sudeći i po svetskim studijama koje su sprovedene, ova stanja su takođe u drastičnom porastu i globalno poslednjih godina. Od gorušice pati oko 20 procenata odrasle populacije Srbije, bar dva puta mesečno, što je već idnikator za bolest, 10 procenata stanovništava pati od problema sa varenjem, na sve to se još nadovezuje sve učestaliji problem gojaznosti, koji je postao pandemijske prirode i kod dece i kod odraslih.
Sve ovo o čemu govorim ima dva osnovna uzroka. Prvi je hrana. Hrana koja je vrlo dostupna i jeftina, ali je veoma nezdrava (peciva, koncentrovani šećeri, prerađena hrana i sl). Ali, tu ne mislim samo na brzu hranu, već na brojne proizvode koje kupujemo u prodavnicama, a koji su puni nezdravih sastojaka. Drugi problem su količina hrane i enorman manjak kretanja. Sve to zajedno dovodi do velikih problema u gastrointestinalnom traktu, do problema gojaznosti, koji sa sobom povlači dalje probleme sa hemoroidima, debelim crevom i drugim sistemima u organizmu. Dakle, problem leži u vrsti ishrane i u količini hrane. Incidenca gojaznosti posebno ide sa problemima gornjeg digestivnog trakta, incidenca gojaznosti raste sa incidencom gerba, problemima sa hemoroidima i debelim crevom. Dakle, moramo biti svesni da je sve to neraskidivo povezano.
Ljudi ne mogu da hvate da će obrok mnogo lakše da se svari ukoliko se kreću, nego ukoliko legnu ili sednu ispred televizora, jer mišići prednjeg trbušnog zida utiču indirektno na peristaltiku, tj kretanje i pražnjenje creva.
Stil:Šta su najnovija naučna saznanja, na globalnom nivou, vezana za ishranu i njen uticaj na gastrointestinalni trakt?
Dr Ognjan Skrobić: Velika pažnja medicinske naučne zajednice usmerena je na ishranu, odnosno na vrste hrane koje dovode do grčevitih bolova (spazma), fermentacije u desnom delu kolona (debelog creva), do problema sa pražnjenjem želuca, tankog i debelog creva. Pokušava da se nađe nova specifična vrsta izdisajnih testova, koja bi utvrdila da li postoji povećana fermentacija ili pojačano prisustvo bakterija u tankom crevu, i mogu li oni i u kojoj meri da utiču na sve navedene probleme.
Stil: Čir, gastritis, refluksna bolest – kako ljudi da znaju da prepoznaju da imaju problem koji preti da postane hroničan? Koji su to specifični simptomi već nastalog oboljenja digestivnog trakta?
Dr Ognjan Skrobić: Što se refluksne boleti tiče, ako se gorušica javlja više od dva puta nedeljno, to je već vrlo alarmantan simptom, jaki bolovi u trbuhu, grčeviti bolovi, ako se javljaju jednom mesečno su takođe alarmantan simptom, zbog koga se treba javiti lekaru, da se ustanovi etiologija tog bola. Otežano gutanje je takođe simptom koji nikao ne sme biti zanemaren, koji ako se dogodi – pacijent mora odmah da zatraži lekarsku pomoć. Bolovi umerenog tipa, koji se javljaju na nedeljnom nivou neki određeni vremenski period, takođe spadaju u alarmante simptome, koji zahtevaju pregled lekara specijaliste. Dakle, bilo koji rekurentni bol i tegoba ovde pomenuti, signal su da je neophodno odmah zatražiti lekarsku pomoć. Epizodni bol, koji se dogodi jednom ili dva puta, nije nešto što bi trebalo da zabrine.
Stil: Zaključili smo da je nepravilna ishrana zajednički imenilac za mnoge potencijalne problema i u krajnjoj instanci nastanak nekog oblika oboljenja digestivnog trakta. Da li, pored loše i nepravilne ishrane, postoji još neki uzročnik nastanka ovih vrsta oboljenja?
Dr Ognjan Skrobić: Apsolutono. Genetika je jedan od veoma važnih i ključnih faktora u nastanku bolesti digestivnog trakta. Ukoliko neko u porodičnoj anamnezi ima oboljenja iz ovog spektra, kao što su oboljenje, recimo, debelog creva, apsolutno je neophodno da se javlja na redovne kontrole i odlazi na rutinsku kolonoskopiju već posle 40. godine, a nekada i ranije. Genetika je prisutna i kod razvojka ulusne bolesti (čira na želucu). Međutim, pored genetike, ne mogu a da ne naglasim značaj stresa za nastanak ovih tipova oboljenja. Stres je veliki okidač za mnoge bolesti, pa i bolesti digestivnog trakta. Ta spona između stomaka i mozga (eng: guts-brain disorder) je vrlo senzitivna i dokazan je njen uticaj na nastanak bolesti. Kada smo pod stresom, povećava se nivo lučenja kortizola, koji utiče da nam se pojačano luči kiselina u želucu, ubrzava se rad creva, dolazi do grčeva i nepravilnog rada creva, zatvora.... Neko je tome podložniji više, neko manje, ali to je naučna činjenica koju ne možemo prenebregnuti.
Dakle, ako je stres koji osećate visok i hroničan, vrlo je izvesno da će se to u nekom trenutku odraziti i na vaš digestivni trakt. Hroničan stres je ozbiljan okidač za nastanak hroničnih i vrlo ozbiljnih oboljenja digestivnog trakta.
Stil: Sa aspekta stručnjaka, da li možete da nam otkrijete koje su to stvari koje ljudi masovno rade, možda u neznanju, a one predstavljaju "smrt" za želudac? Da li je to kafa na prazan stomak, kasna večera, neredovni obroci...?
Dr Ognjan Skrobić: Pa, kafa, zavisi koja, ako mene pitate (smeh). Dobar espreso bez mleka i šećera je sasvim ok, po meni. Imam kolege u inostranstvu koji to daju kao terapiju čak. Ali, ako generalno gledamo, količinski prekomerni obroci, kasni obroci i šećeri (konditorski proizvodi), to je nešto što uništava želudac. Ne smem da zaboravim ni namirnice koje sadrže visok nivo nitrogenima, kao što su mesne prerađevine i suhomesnati proizvodi. To je nešto što potpuno treba eliminisati iz ishrane.
Stil: Ljudi sa već dijagnostifikovanim poremećajima gastrointestinalnog trakta, dakle već razvijennom hroničnom bolešću, kao što je čir na želucu, refluksna bolest, problemi sa probavom i slično, šta bi trebalo da izbegavaju po svaku cenu? Šta je vaša stručna preporuka?
Dr Ognjan Skrobić: Kada je gorušica u pitanju – prva stvar koju kažem pacijentima je da odmah prestanu sa unosom belih peciva, lisnatog testa i šećera. Dakle, pekaru da zaoblilaze u širokom luku. Tu pre svega mislim na prerađene šećere, ali zabluda je da se prirodni, voćni šećeri, mogu jesti u neograničenim količinama, i njih treba uzimati umereno. Unos voća ima svoje velike nutritivne prednosti, ali i to je slučaj samo kada se unosi u umerenim količinama. Kada je unos šečera u pitanju, jedino što se preporučuje je crna čokolada u manjim količinama. Svi ostali veštački šečeri se ekstremno brzo pretvaraju u masti, prvo u jetri, pa idu u depozite i značajno opterećuju rad jetre. Jedan od primera za to je da imate ljude koji su mršavi, a imaju masnu jestru, koju su dobili ispijajući koka kolu, koju bi po mom mišljenju trebalo zabraniti zakonom koliko je nezdrava, i jedući vrstu hrane koju sam pomenuo.
Kada je čir na želucu u pitanju, na te pacijente se odnosi sve što sam nabrojao i za ljude koji pate od kiselina, ali bih dodao da oni moraju dodatno da izbegavaju i ljutu i začinjenu hranu, jer čir je otvorena sluzokoža, faktički rana - i sve što može da napravi jak nadražaj te rane mora da se izbegava, jer može da izazove jake bolove i u akutnoj fazi i u fazi sanacije, kada je pacijent već pod terapijom.
Stil: Dešava se da ljudi nemaju nikave problema sa varenjem , ali da im neke namirnice jednostavno ne prijaju ili im čak izazivaju jake bolove u želucu kada ih unesu. O čemu se tu radi? Da li je to intolerancija na određenu namirnicu ili je u pitanju nešto drugo?
Dr Ognjan Skrobić: Postoji nešto u toj namirnici što vaš organizam ne toleriše, odnosno teško vari. Neki njen sastojak koji izazaiva iritaciju sluzokože želuca. Takva vrsta iritacije neće napraviti oštećenje na želucu, ali će napraviti buru hormona u gornjem digestivnom traktu, pojačano lučenje sokova pankreasa, ubrzan rad creva, bolove... To je dosta prisutno i nije zabrinajavajuće. Recimo, jedna od namirnica koja se jako teško vari je ananas, jer to je namirnica koja ima negativan kalorijski indeks. Organizam mora da upotrebi više energije da svari ananas nego što je njime unesete.
Stil: Gojaznost je u našoj zemlji postala ozbiljan problem i poprimila je pandemijske razmere poslednjih godina, što nije bio slučaj nikada ranije. Sve češće su to i slučajevi morbidne gojaznosti, koje smo ranije gledali samo u američkim dokumentarcima. Zašto se to dešava?
Dr Ognjan Skrobić: Mi kao hirurzi koji smo specijalizovani za jednjak i želudac tek pre šest ili sedam godina počeli smo da se bavimo i ovim slučajevima, upravo iz razloga njihovog naglog porasta. Taj nagli porast morbidne gojaznosti bio je i naš početak rada na barijatrijskoj hirurgiji. Sa tim problemom primarno su veliki problem imale Amerika i Zapadna Evopa, ali mi se "trudimo" da ih ubrzano stignemo, po svemu sudeći.
Barijatrijska hirurgija se sada radi kod nas. Gastrički baj-pas je počeo da se radi pre nekih 15-ak godina, a radi se i veliki broj sliv operacija, jer je sve veća potreba za tim intervencijama. Mi smo na klinici ovde radili oko 50-ak tih operacija godišnje, koliko je odobravao Fond za zdravstveno osiguranje.
Uspešnost tih intervencija dogoročno je vrlo dobra. Kod baj-pasa ona iznosi negde oko 90 procenata, a kada je sliv u pitanju je blizu 90 posto, što se smatra veoma uspešnim ishodom. Oni koji vrate kilažu nakon ovih intervencija su u značajno manjem procentu od onih koji uspevaju da održe optimalnu telesnu težinu.
Najveći problem i rizik kod ovih operacija su komorbiditeti vezani za gojaznost. Skoro svi pacijenti, kandidati za ove operacije, imaju dijabetes, hipertenziju, problem sa pokretljivošću, bolesti zglobova, kukova, vena, limfedeme. Većina ovih problema koji prate morbidnu gojaznost se nakon operacije vrate u normalu ili nestanu. Pacijenti koji su kandidati za ovu vrstu operacija su ljudi sa BMI indeksom (indeks telesne mase) preko 40. Mi se susrećemo sa ljudima čije kilaže dosežu i 200, 230, 250 kilograma.
I da ne bude zablude, svi ti pacijenti, sa BMI indeksom preko 40 i kilažama koje smo pomenuli su isključivo ishranom došli u tako stanje. Priča o hormonskim poremećajima i slično nema veze s mozgom. Radi se isključivo o prejedanju i najčešće je prisutan udruženi psihički problem zbog koga dolazi do tog patološkog prejedanja.
Stil: Da li možete da objasnite šta su dugoročne posledice gojaznosti, one kolokvijalno rečeno umerene, kao i morbidne gojaznosti, koja perzistira neki duži vremenski period?
Dr Ognjan Skrobić: Kada je neko mlad, organizam to neko vreme toleriše, neki čak uspevaju i da drže šećer i pritisak pod kontrolom određeni vremenski period, uprkos prekomernoj kilaži. Ali, vremenom, organizam popušta. Srce je strašno opterećeno kod ovakvih slučajeva, jer potreban mu je ogroman napor da se ihrani tolika masa kroz krvotok. Jedan od prvih problema koji se javlja je i insulinska rezistencija, zatim dolazi do razvoja kliničkog manifestnog dijabetesa, hipertenzije, dolazi do sleep apneje (nemogućnosti da dišu u snu) pa moraju da spavaju sa maskama sa kiseonikom. Na sve to, masno tkivo koje se nakuplja u stomaku održava hroničnu inflamaciju, dakle ti ljudi imaju hroničnu upalu u telu.
Kovid infekcija nam je dala uvid u to da najteže kliničke slike razvijaju upravo gojazni pacijenti, jer ima baš ta hronična upala povećava broj reveceptora u organizmu za koje se virus vezuje. Ako izmuzmemo faktor starosti, bubrežni bolesnici i gojazni ljudi, čak i oni gojazni bez komorbiditeta, su ubedljivo najugroženije kategorije, kada je kovid infekcija u pitanju.
Stil: U medijima možemo pročitati bezbroj informacija o tome koje namirnice ili prirodni lekovi pomažu pri varenju, olakšavaju probleme sa probavom, smanjuju kiselinu i slično. Da li i koliko ima istine u tome?
Dr Ognjan Skrobić: Ono što je nauka dokazala jeste što više svežeg povrća u ishrani, dakle vlakana, i zdrave žitarice.
Nikako ne treba izbaciti ugljene hidrate iz ishrane, to je velika greška. Keto dijete su svuda po svetu napuštene, osim kod nas gde se i dalje masovno primenjuju, a dugoročno su veoma štetne za zdravlje, dok je njihov efekat pri mršavljenju vrlo privremen. Dakle, to je dijeta sa jo-jo efektom. Kefir, koji se često pominje kao dobar za digestivni trakt, zaista jeste koristan, ali samo u slučaju kada je kompletna ishrana izbalansirana i kada te probiotske kulture imaju zaista sa čime da rade u crevima. To su vlakna koja sam pomenuo, jer su ona dobra hrana za te zdrave bakterije.
Isto tako, kupovna brza hrana, burgeri, peciva, šećeri...to je sve idealna hrana za loše baterije u crevima.
Što se tiče ostalih gluposti koje mogu da se pročitaju i koje ljudi uzimaju na svoju ruku, to sve nema veze s mozgom, niti ima ikakvo naučno i medicinsko utemeljenje i dokaz o efikasnosti.
Stil: Karcinomi želuca i debelog creva spadaju u teže oblike karcinoma, posebno zato što dolaze prilično tiho i asimptomatski, pa se teško i kasno otkrivaju. Šta je ono što bi ljudi morali da znaju o ovim tipovim karcinoma i njihovim simptomima, kako bi ih prepoznali i na vreme reagovali?
Dr Ognjan Skrobić: Da, tačno. Onog trenutka kada taj tip karcinoma da simptome, mislim i na jedan i na drugi, obično je bolest već ozbiljno uznapredovala.
Ono što je simptomatično jesu promene u funkcionisanju gornjeg digestivnog trakta, promene u ritmu pražnjenja creva, kao i pojava krvi u stolici, gde se odmah preporučuje da se uradi test na okultno krvarenje, nakon čega se rade dijagnostičke procedure – gastroskopija za gornji digestivni trakt, odnosno kolonoskopija za donji digestivni trakt. Ali, ono na čemu treba insistirati, posebno putem medija, jeste prevencija, koja mora da se odvija sistemski. Ona mora biti na nivou sistematskog pregleda, kada su ova dva tipa karcinoma u pitanju. To u prevodu znači da odete da uradite gastroskopiju i kolonoskopiju kada ne osećate nikakve simptome, već samo preventivno. Jer preventivni pregledi su od nemerljivog značaja za ove tipove karcinoma i možda jedini način da bolest ne uznapreduje, nego da se na vreme uoči, tretira i samim tim izleči.
Kod nas ne postoje opšte usvoje smernice za to ko bi trebalo da radi ove preventivne preglede i koliko često. Ali, recimo na Zapadu, osiguravajuće kuće zahtevaju od osiguranika da nakon 45. ili 50. godine moraju da rade ove preglede u preporučenim vremenskim intervalima. U Japanu, recimo, gde je incidenca ovog tipa karcinoma veća, kompletna populacija zemlje se tokom 8 godina sprovede kroz taj skrining i zato im je stopa izlečenja karcinoma želuca 90 posto. A to je sve zahvaljujući tome što bolest otkrivaju u ranoj fazi kada je ona apsolutno izlečiva. To se odnosi i na karcinom želuca i debelog creva i jednjaka.
Kod nas vlada mišljenje da je rak debelog creva teži od raka želuca. Ali to je zabluda, jer je karcinom želuca drastično agresivniji od kolorektalnog kancera.
Stil: Kada dođe do pojave simptoma i bolest je već uznapredovala do neke mere, o kom procentu mogućeg izlečenja onda govorimo? I koji su to simptomi koji su specifični indikator kancera?
Dr Ognjan Skrobić: Kod želuca i jednjaka to su pre svega otežano gutanje, konstantna bol i nelagodnost u toj regiji, rana sitost, povraćanje, pojava krvarenja iz gornjeg digestivnog trakta. Svi ovi simptomi su znak da je u pitanju već uznapredovali stadijum bolesti. Stopa izlečenja je u tim slučajevima, nažalost, jako, jako niska. Tu se radi o nekih maksimalno pet godina života i to za oko 20 procenata obolelih. Sve ostalo je drastično niže i od te brojke.
Veoma slično je i sa karcinomom debelog creva. Ako se otkrije u uznapredovalom stadijumu, tu su najčešće već prisutne i metastaze na jetri, kao i patološki limfni čvorovi.
Dakle, prevencija je ključ, imperativ i jedini način da se ova bolest detektuje na vreme, tretira i izleči.
Stil: Pošto ne postoje jasne zvanične medicinske smernice kada i ko bi trebalo da odlazi na preventivne preglede koje ste pomenuli, šta bi bila Vaša lična preporuka, kao stručnjaka, ljudima koji ovo čitaju?
Dr Ognjan Skrobić: Nakon navršene 50. godine ja bih savetovao svakom čoveku da uradi ove preglede, a ako neko ima u porodičnoj anamnezi (neko od roditelja, baka, deda su bolovali od od ovog tipa karcinoma) prisutnost ovih tipova karcinoma, onda i dosta ranije.
Stil: Da li je za nastanak karcinoma želuca, debelog creva i jednjaka odgovorna najvećim delom genetika ili i drugi faktori značajnije učestvuju u toj jednačini?
Genetika igra veliku ulogu, ali rekao bih da je ipak u pitanju kombinacija gentike i svih faktora koje smo nabrojali kao patogene za digestivni trakt. Evo na primer višegodišnja refluksna bolest dovodi do pojave Baretovog jednjaka, kada ljudi konstantno osećaju gorušicu, što dovodi do promene sluzokože jednjaka iz jedne u drugu vrstu, nastane cilindrični epitel, koji je zapravo prekanceroza, i na bazi hroničnog zapaljenja dobije se karcinom jednjaka. Pojava ovog tipa kancera, a to je veoma malo poznato javnosti, je porasla za 300 posto u poslednje dve decenije, što su monstruozne brojke. 1995 - 96. ova vrsta karcinoma bila je raritet, skoro da ga uopšte nije bilo, a sada je ona među najučetalijima. Taj porast je multifaktorijalnog porekla. Dakle, genetika, udružena sa načinom života i promenom načina ishrane od tada do danas, sve je to doveo do tako drastičnog rasta broja obolelih od ovog tipa karcinoma. Ljudi moraju da budu svesni toga.
Evo, ovo je jedan eklatantan primer, koji svi mogu da razumeju, a odnosi se na to kako i u kojoj meri ishrana utiče na pojavu kancera.
Stil: Šta bi bila vaša preporuka – kako da ljudi očuvaju zdravlje digestivnog trakta, čemu da uče svoju decu? Koje navike da stvaraju i usvajaju, a kojih da se rešavaju?
Dr Ognjan Skrobić: Danas je postalo normalno da se ne kuva kod kuće, svi jedu napolju, jedu s nogu, kad, kako i šta stignu. Sada dodatno sve to što jedu mogu da dobiju i sedeći u fotelji, pa je to još gora varijanta, jer ne morate više ni da odete da se prošetate do pijace ili prodavnice. E, u tome leži problem. Treba se vratiti nekim starim navikama koje su bile dobre. Ako pogledate slike iz 80-tih godina, ljudi šetaju, voze bicikl, svi mršavi...a pogledajte nas sad! Eto, to vam sve govori, ta slika. I moram ovo da kažem – za očuvanje opšteg zdravstvenog stanja, kao i zdravlja digestivnog trakta, nije dovoljno samo da se zdravo hranite, a da pritom ne ustajete iz fotelje. Fizička aktivnost je ključna i sastvani je deo zdravog načina života. Ako ne volite da vežbate, dovoljno će biti i da prošetate pola sata svakog dana, a verujem da to svako od nas može, čak i u ovom užirbanom tempu u kome živimo.
NE PROPUSTITE
(Stil.kurir.rs/Razgovarala: Maša Petković)
