Pandemija korona virusa ne jenjava, nažalost. Svedoci smo poslednjih nedelja da se pojedine zemlje nalaze pre kolapsom zdravtvenog sistema, po ko zna koji put za ove skoro dve godine, koliko je virus Covid 19 prisutan - i od kada je postao neraskidivi deo naše svakodnevice i naše realnosti.
Naučili smo da živimo po "njegovim pravilima". Najpre smo se bojali za naše roditelje, u prvom talasu, zatim i za sebe u onom jezivom drugom, koji je odneo nebrojano mnogo života, kako kod nas tako i u svetu, uprkos tome što je vakcinacija već bila dostupna – ali u ovom trećem talasu počeli smo da se bojimo i za svoju decu.
Najnoviji delta soj učionio je da se deca masovnije razboljevaju nego u prethodna dva talasa, svi smo svedoci toga i svi poznajemo nekoga čija su deca obolela u ovom poslednjem talasu. Bilo je i ozbiljnijih slučajeva oboljevanja, pa su nas tako šokirale vesti da se na Institutu za majku i dete - dr Vukan Čupić protekle nedelje nalazilo čak četvoro mališana na mehaničkoj ventilaciji, i bez komorbiditeta, a da je jedan tinejdžer (17), nažalost izgubio bitku da virusom.
Da li je delta sos opasniji za decu, da li je zaražavanje češće, da li su simptomi teži, šta možemo da učinimo da preveniramo zaražavanje deteta, kako treba da reagujemo i na šta bismo trebali da obratimo posebnu pažnju, ukoliko je naše dete dijagnostifikovano kao kovid pozitivno - i koliko zaista treba da budemo zabrinuti? Na sva ova pitanja za Stil je odgovorila specijalista pedijatrije dr Biljana Lučić iz zdravstvene ustanove Medigroup.
Stil: Svedoci smo da je kovid infekcija sve učestalija kod dece, posebno se broj obolelih povećao među decom školskog uzrasta. Da li je u pitanju novi soj, na koji su deca manje otporna i koliko bismo, zaista, trebali da budemo zabrinuti?
Dr Biljana Lučić: U poslednjem talasu pandemije SARS COV 19 virusa dominantan je delta soj ovog virusa, koji ima veću sposobnost da zarazi više osoba (jedna zaražena osoba može da zarazi još sedam osoba) u odnosu na prethodne sojeve, te je zato broj zaraženih osoba veći i lakše se širi i među decom.
Stil: Ovih dana Srbiju je potresla informacija da je na Institutu za majku i dete preminuo dečak(17), priključen prethodno na mehaničku ventilaciju, koji nije uspeo da se izbori sa virusom. Pored njega na Institutu je u tom trenutku bilo hospitalizovano još troje dece školskog uzrasta, bez komorbiditeta, takođe priključene na respirator. Kako vidite ovako naglo pogoršanje kliničke slike kod dece?
Dr Biljana Lučić: I u prethodnim talasima bilo je dece zaražene korona virusom, koja su imala tešku kliničku sliku i to su uglavnom bili adolescenti muškog pola, gojazne konstitucije, ali je tada procentualno bilo zaraženo manje dece. S obzirom da sada imamo veći broj zaražene dece, veće su šanse i za pojavu komplikovanijih slučajeva.
Stil: Pandemija ne jenjava, naprotiv, ali deca su do sada bila relativno imuna. Ukoliko bi i obolela bilo bi najčešće asimptomaski, što sada više nije slučaj, reklo bi se. Možemo li očekivati da infekcija poprimi i neki još teži oblik kod dece? Kolike su šanse da se tako nešto dogodi i od kojih fakotora to zavisi? Kakvim podacima Vi, kao pedijatar, raspolažete?
Dr Biljana Lučić: Pre svega, moram da napomenem, da deca koja su dolazila u našu ambulantu, sa pozitivnim testom na kovid, nisu bila uglavnom asimptomatska, već su imala bar povišenu temperaturu na jedan dan ili simptome prehlade, retko se dešavalo da je dete bez simptoma i to najčešće uz člana porodice koji je bio pozitivan na SARS COV 19 virus, pa je i ono testirano. Da li će infekcija poporimiti teži oblik kod dece, zavisi od potentnosti virusa. Do sada nije uspevao kod dece da u većem procentu dovodi do komplikacija, kao što je to bila situacija kod odraslih (to najviše zavisi od broja vezivnih mesta pomoću kojih virus ulazi u naše ćelije, a kojih odrasli imaju u značajno većem procentu u odnosu na decu).
Stil:Da razjasnimo zabrinutim roditeljima na jednostavan način - da li je korona postala opasnija po decu ili su slučajevi kada se kod dece razvije teža klinička slika i dalje samo sporadični?
Dr Biljana Lučić: Ja mogu da govorim samo iz ličnog iskustva iz naše ambulante, a to je da se klinička slika menjala iz talasa u talas, simptomi su postajali brojniji (od samo povišene temperature i zapušenog nosa i rinoreje, do kašlja, bola u grlu, glavobolje i bolova u mišićima). Komplikovani slučajevi i dalje se samo sporadično javljaju.
Napomenula bih samo nešto što je jako retko, ali se može javiti, i to najčešće kod dece koja nisu imala nikakve simptome ili su imala blagu kliničku sliku. U pitanju je MISC ( multisistemski inflamatorni sindrom kod dece), koji se može javiti 2-6 nedeljana nakon infekcije SARS COV 19 virusom, u vidu povišene temperature duže od 24 sata, povraćanja, dijareje, bola u stomaku, osipa po koži, malaksalosti, tahikardije, tahipneje, glavobolje, vrtoglavice, uvećanih limnih čvorova....Pojava ovakvih simptoma zahteva da se dete hitno odvede lekaru, jer može nastupiti teško opšte stanje.
Zato je jako važno da deca koja treniraju tri puta i više nedeljno, pauziraju ovih kritičnih 6 nedelja nakon preležanog kovida, da ne izlažu organizam preteranim naporima, kako bi se on imao dovoljno vremena da se adekvatno oporavi.
Stil: Sezona je "redovnih" prehlada i infekcija, posebno kod dece - postoji li način da roditelji prepoznaju specifične simptome kovida kod deteta, kako bi reagovali na vreme? Koji se to simptomi najčešće javljaju kod dece, kao primarni?
Dr Biljana Lučić: Svako dete sa povišenom temperaturom sumnjivo je na covid 19 infekciju i trebalo bi ga istestirati. U ovom poslednjem talasu simptomi su raznoliki, od onih nalik prehladi, koji se ređe javljaju ( kijavica, rinoreja, zapušen nos), do bola u grlu, povišene temperature, kašlja, glavobolje, bolova u mišićima, malaksalosti, ponekad povraćanja, proliva, koji su češće zastupljeni.
Stil: Da li Vi, kao stručnjak, smatrate da bi deca školskog i predškolskog uzrasta trebalo da se vakcinišu- i ako da, kojim cepivom i zašto?
Dr Biljana Lučić: Udruženje pedijatara Srbije preporučuje vakcinaciju pre svega dece sahroničnim bolestima, kao i gojaznih, a mogu se vakcinisati i svi ostali stariji od 12 godina, u cilju sprečavanja širenja SARS COV 19 virusa i suzbijanja pandemije. Za sada jedina vakcina koja se preporučuje za decu stariju od 12 godina je Fajzerova. Za mlađe uzraste ostaje da se pričeka da se objave studije, nakon opsežnijih ispitivanja.
Stil: Sa kakvim slučajevima kovid infekcije ste se Vi susretali u ovom poslednjem talasu, da li je bilo težih oblika bolesti i na koji način se ispoljavala infekcija? Šta su najšešći simptomi kod dece koja razviju kliničku sliku?
Dr Biljana Lučić: U ovom poslednjem talasu simptomi su raznolikiji u odnosu na prethodne talase, od onih nalik prehladi, koji se ređe javljaju (kijavica, rinoreja, zapušen nos), do onih koji su češće zastupljeni (bola u grlu, povišene temperature, kašlja, glavobolje, bolova u mišićima, malaksalosti, ponekad povraćanja, proliva). Bilo je par slučajeva sa zapaljenjem pluća, svi su bili gojazni dečaci stariji od 11 godina. Poslati su na dalje lečenje u KBC "DragišaMišović".
Stil:Kada dete dobije pozitivan nalaz na kovid, šta dalje? Kako roditelji treba da se ponašaju i na šta je potrebno da posebno obrate pažnju?
Dr Biljana Lučić: Najčešća je situacija da roditelji dovode već istestirano dete i donose pozitivan nalaz na Covid 19 virus. Testiranje rade jer je dete imalo povišenu temperaturu, a znaju da je bilo u kontaktu sa drugarom iz škole i sa osobom iz bliže okoline koja je covid pozitivna(roditelji, brat, sestra, rodbina). Kad se jave lekaru, dete se pregleda, uradese analize krvne slike i CRP-a(C reaktivni protein) i da se simptomatska i vitaminska terapija. Narednu kontrolu zakazujemo za 5 do 7 dana, po potrebi i ranije (u slučaju pogoršanja tegoba), kada ponavljamo laboratorijske analize i ponovo pregledamo dete. Još jedna kontrola ostaje pred kraj izolacije, u kojoj dete mora ostati 14 dana.
Stil: Šta biste preporičili roditeljima kao neki vid preventive ili jačanja otpornosti organizma kod dece, naravno uz redovne preventivne mere zaštite? Šta je ono čime mogu da dodatno zaštite dete od infekcije?
Dr Biljana Lučić: Preporuka je ono što roditelji već znaju i sprovode: dovoljno sna, zdrava ishrana, fizička aktivnost i boravak napolju uz mere prevencije (pranje ruku, nošenje maski u zatvorenom prostoru). I ono što moram posebno da naglasim, ako primete da je dete malaksalo, požali se naglavobolju, bol u grlu - ostaviti dete kod kuće, ne slati u kolektiv, dok se ne vidi kako će se situacija dalje razvijati.
Stil: Da li preporučujete da ishrana bude primerenija (jača energetski i vitaminski) i da li bi deci trebalo davati neke suplemete - farmaceutske ili prirodnog porekla, kao dodatak ishrani, a u cilju jačanja imunološkog sistema?
Dr Biljana Lučić: Kod dece koja imaju veće fizičke napore, koja treniraju više od dva puta nedeljno, svakako da ishrana treba da bude energetski jača, jer se ta deca više troše i potrebno im je više energije. Suplemente možemo uvesti svoj deci, kao podršku imunitetu, naročito u vidu vitamina C, cinka i beta glukana.
Stil: Među starijom, uglavnom decom srednjoškolskog uzrasta, vlada strah od posledica vakcine (najčešće se pominje sterilitet), zbog čega masa njih ne želi da se vakciniše. Možemo li bar donekle da razjasnimo da li su takve priče mit i šta biste vi poručili deci i roditeljima koji zaziru od vakcinacije iz ovih razloga?
Dr Biljana Lučić: Da bi se dao odgovor na to pitanje, mora da prođe 10-15 godina, tokom kojih će se pratiti vakcinisane osobe i skupiti podaci o eventualnim dugoročnim komplikacijama. Za sada, kažu stručnjaci, nema razloga da verujemo da će do toga doći.
Stil: Da li ste bili u prilici da čujete ili dobijete neka nova saznanja i uputstva o tretmanu i prevenciji virusa Covid 19 kod dece od strane SZO i drugih relevanthih, svetskih zdravstvenih ustanova, i kakva su njihova stanovišta?
Dr Biljana Lučić: U septembru ovegodine bio je simpozijum o covidu 19 kod dece, na kome smo dobili mnogo korisnih informacija o tretmanu dece zaražene virusom Covid 19 i merama sprečavanja i širenja ove pandemije, koje sam podelila sa vama u ovom razgovoru.
Stil: Kao lekar, smatrate li da bi ponovno uvođenje online nastave sprečilo širenje virusa među decom ili bi to bilo samo odlaganje neminovnog oboljevanja? Drugim rečima, da li je vakcinacija dece neophodna ili će postati neophodna u nekom trenutku, ako virus nastavi da mutira, širi se i poprima opasnije oblike?
Dr Biljana Lučić: Nije dovoljno da jedan lekar da svoje mišljenje o nečemu što je postalo problem broj jedan u svetu. O tome odlučuju celi timovi i krizni štabovi, udruženja pedijatara i SZO. Mi, lekari u ambulantama, zajedno sa roditeljima, možemo dati sve od sebe da decu edukujemo kako da sebe zaštite od virusa i kako da ojačaju svoj imuni sistem i kako da ne šire dalje infekciju, ukoliko imaju neke od simptoma koji mogu ukazivati na Covid infekciju.
NE PROPUSTITE
(Stil.kurir.rs/Razgovarala Maša Petković)
