Pravi savet

DR ALEKSANDRA KRSTIN, SPECIJALISTA FIZIKALNE TERAPIJE: Ovaj test otkriva da li imate išijas i kako da ga izlečite!

Dr Aleksandra Krstin, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, ekspert za bolna stanja i ograničenu pokretljivost, za magazin Lena pričala je o išijasu

Saveti stručnjaka
20:36h Autor:
Foto: Privatna Arhiva/ Lena

Ako osećate bol različitog intenziteta u leđima, sedalnom predelu i duž jedne noge, mada nije nemoguće da bude obostrano, kojem se eventualno pridruže smetnje u smislu pečenja, trnjenja, mravinjanja nekog dela noge i (ili) slabosti mišića (pad stopala, klecanje kolena) - sigurno ste "zaradili" išijas.

 

To, naravno, nije dijagnoza, već termin kojim se označava ovaj skup simptoma. Za precizno utvrđivanje uzroka, pored detaljnog neurološkog i fizijatrijskog pregleda, potrebni su rendgensko snimanje, magnetna rezonanca, elektromioneurografski pregled i laboratorijskih ispitivanja. Pomoći će da se ustanovi precizna lokalizacija promene (koji nervni koren, na kom nivou i s koje strane je iritiran, u kojoj meri je oštećen) i njenu prirodu. Otkriće da li je u pitanju mehanički, degenerativni, zapaljenski, vaskularni problem ili nešto drugo.


Bilo koji od problema u krajnjem slučaju izaziva iritaciju korenova lumbalne kičme koji grade najveši nerv u ljudskom telu - išijadikus, a odakle potiče i naziv ovog stanja.


Šta je tačno išijas, zašto nastaje, koji je najčešći uzrok i kakve probleme može da nam napravi, čitaoce Lene upućuje dr Aleksandra Krstin, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

 

"Sam za sebe nije išijas; može, ali ne mora biti uzrokovan nervnom iritacijom. Išijas je posledica iritacije slabinskih kičmenih korenova. Najčešći uzrok je diskus hernija na nivou između četvrtog i petog slabinskog pršljena (L4-L5) i između petog slabinskog i prvog krsnog pršljena (L5-S1)."


*Čime je uslovljen obim tegoba?

 

"Mehanički faktori su u pitanju, obim tegoba je uslovljen količinom mase diska koja se utisnula u kičmeni kanal, brojem zahvaćenih nervnih korenova i, što je vrlo važno, veličinom prostora unutar kičmenog kanala. Neki bolesnici imaju vrlo uzak kanal - vrlo mala hernija može da izazove teške simptome, a neki širok - nervni koren može da se odmakne i mala hernija stvara tek neznatne tegobe."


*Šta još može da nas muči?


"Pritisak na nerv usled degenerativnih promena kičmenog stuba ređe su krivci zapaljenske i vaskularne bolesti, primarni ili metastatski tumori, toksični činioci koji dovode do iritacije nerva."


*Mnogi osećaju bol duž noge.


"Bol može da se javi kod tzv. sindroma piriformis - pritiska na nerv išijadikus. Piriformis je mišić smešten duboko u sedalnoj regiji; jednim krajem pripaja se za krsnu kost, drugim za gornji okrajak (veliki trohanter) butne kosti. Kod većine ljudi (85-88%) veliki nerv prolazi neposredno ispod mišića, dok kod manjeg broja ceo nerv ili jedna njegova grana (peronealna) ide kroz sam mišić."


*Zašto je to smetnja?

 

"Usled preopterećenja mišića izazvanog trčanjem, skakanjem, dugim hodanjem, abnormalnostima pri hodu, dolazi do iritacije nerva u sedalnom predelu i pojave išijadičnih smetnji iako osoba nema probleme u lumbosakralnom segmentu kičmenog stuba."

*Da li je teško postaviti preciznu dijagnozu?

 

"Lekar će od bolesnika prikupiti podatke o svim prisutnim tegobama, vremenu i načinu njihovog nastanka (da li je postojala povreda ili mehanička provokacija u smislu nezgodnog pokreta ili dianja tereta), njihovom kretanju tokom vremena, merama lečenja do tada i efektu terapije. Treba da se insistira na informaciji o kontroli sfinktera, zatvarača anusa, proveri osećaja na dodir na nogama (ispad senzibiliteta). Treba ispitati tetivne reflekse i grubu snagu mišićnih grupa donjih ekstremiteta i uraditi Lazarevićev test."


*Kako se leči?

 

"Kada se ustanovi uzrok, fizijatar će proceniti stanje i potrebu za dopunskom dijagnostikom, konsultovaće se s neurohirurgom da li su dovoljni fizikalna terapija i primena lekova."


*Šta odlučuje?

 

"Nije isto da li se radi o lakoj mehaničkoj kompresiji zbog blagog pucanja prstena diska do spoljnih slojeva, pa se tkivo izboči ka spolja, ali ne izlazi van granica diska (protruzija) ili metastatski tumor. Nije isto ni da li imamo samo bol u krstima i duž noge ili i poteškoće sa kontrolisanjem mokrenja ili stolice, utrnutost genitalnog područja, slabost stopala, slabost nogu (nemogućnosti samostalnog stajanja i hoda) udružena sa povišenim tetivnim refleksima..."

 

Kako uraditi Lazarevićev test?

 

"Test na istezanje nerva išijadikuusa (najveći nerv u organizmu), poznat kao Lazarevićev test, izvodi se tako što pacijent leži na leđima, a lekar pokušava njegovu ispruženu nogu da odigne od podloge. Normalno nogu dižemo bezbolno do 90°, osećajući samo napetost ispod kolena. Kod išijasa se ovim pokretom izaziva bol u leđima i u nozi uzduž nerva išijadikusa. Test je pozitivan ako je ugao do kojeg se noga odigne manji od 90°, a ako je postignuti ugao veći od 60°, onda pritisak na nerv nije velik. Savijanje trupa ka nogama u stojećem i sedećem položaju, kao i guranje noge savijene u kolenu ka gornjem delu tela dok pacijent leži takođe će pomoći kod dijagnostikovanja stanja."


Kada je potrebna operacija?


Hitno treba da se reaguje kad postoji sindrom kaude ekvine, retko ali ozbiljno stanje sa izrazitim pritiskom i otokom nerava pri završetku kičmene moždine. Moraju se sprečiti posledice u smislu oduzetosti nogu, gubitka kontrole nad mokrenjem i evakuacijom stolice, otežanog hoda i drugih neuroloških ispada. Izrazita slabost neke grupe mišića nogu (npr. pad stopala) isto je indikacija za operaciju - procena zavisi od kliničke slike, vremena od nastanka tegoba, snimanja... Ako je proteklo više nedelja, a pacijent pokazuje znake oporavka i bol se povlači, moguće je konzervativno lečenje.


Fizikalna terapija ubrzava proces oporavka u najvećem broju slučajeva, ali kod pojedinih pacijenata se bol ne povlači, mišićna slabost se produbljuje. Tada se donosi odluka o daljem lečenju. Uporan, intenzivan bol, koji pacijentu onemogućava normalno funkcionisanje, može voditi u operativno lečenje, a kad je u pitanju hronični bol, primenjuje se kombinacije lekova koji deluju na centralni nervni sistem i modifikuju prijem i obradu bolnih impulsa.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...