Pandemija korona virusa je potpuno zaustavila ceo svet i nije to lako psihički podneti. Anksioznost je sve izraženije među ljudima i mnogi se u ovih meseci bore sa strahom, panikom, anskioznošću kao reakcijama na stres, brigu i opasnost.
Voditeljka Marija Veljković je svom Intagram lajvu razgovorala sa psihologom Aleksandrom Birtom Ilić kako bi ljudima pomogli da prevaziđu ovaj problem.
"Strah i anksioznost imaju iste simptome - kratak dah, lupanje srca, knedla u grlu, slabost ili trnjenje u rukama i nogama. Anksioznost je nezdrava emocija jer je sami stvaramo. Sa druge strane, strah jeste neprijatna emocija, ali je zdrava jer nam pomaže da se izborimo u situacijama realne opasnosti, kakav je KOVID-19. Kod anksioznosti nema realne opasnosti. Kod korone anksioznost nije dobra jer organizam misli da je stvarna opasnost, korona jeste moguća opasnost, ali sve ono što oko njega stvaramo nije opasnost, već troši naše snage i direktno utiče na slabljenje našeg imuniteta", kaže psiholog.
Na pitanje voditeljke, da li bavljenje nekih aktivnosti poput rada u domu, pomaže da prevaziđemo problem, Aleksandra je rekla:
"Ako nije jak problem, skretanje problema može pomoći, ali ako vidite da je problem i dalje tu, a vi konstantno bežite u neku vrstu rada, to je skretanje pažnje, pa čak i potiskivanje problema. Tako će doći momenat kada će taj i drugi potinuti problemi da vas preplave. Neka vrsta rada je dobra, ali potrebno je i bavljenje sobom".
Britanski neurolozi upozoravaju: Korona uzrokuje nikad viđena oštećenja mozga!
Koje tehnike mogu pomoći da se umanji anskioznost?
Nemoguće je skroz se isključiti jer svima prija komuniciranje na mrežama.
Da li ukinuti sadržaje koji uznemiravaju ili ne?
Prva tehnika koju će svi psihoteraputi preporučiti jeste da odredite vreme svaki dan pola sata da se posvetite brizi, a ne da je potiskujete.
Ako vas puno opterećuje sadržaj i ljudi na društvenim mrežama, čistite svoj fid na svojim društvenim mrežama, idite na "mute i unfolow". Ne treba vam način plasiranja sadržaja koji će vas dodatno uznemiriti.
Sve potiče iz glave, ali svako od nas može da uradi jednu vežbicu koja će vam olakšati.
Sve neke strahove možete formirati u rečenici: Šta ako? Šta ako dobijem koronu? Šta ako me razdvoje od svog deteta i odvedu u bolnicu? Zapišite ih na papir i odgovorite na pitanja. Onda, odgovorite na dva pitanja, stavite na papire u dve kolone. Šta mogu uraditi da umanjim šansu da dobijem koronu? Dakle, šta mogu da uradim da se to ne obistini? Na primer, mogu da poradim na ishrani, poradim na svom imunitetu. Izlazak na svež vazduh je veoma važan svež vazduh, koliko god govorili da ostanemo kod kuće, barem malo da izađete. Dakle, šta mogu da uradim da se moj strah ne obistini?
Psihoterapeut Dunja Vesić o preživljavanju samoizolacije: Šta da činimo, a šta ne - da ne poludimo!
U drugoj koloni, sledi pitanje: Šta mogu da uradim ako dobijem koronu?
Na primer, ako odem u bolnicu, paniku mogu da umanjim tako što ću čitati knjigu.
Uz pomoć ove tehnike pisanja, vratićete osećaj kontrole i umanjiti anksioznost.
Takođe, sve vežbe disanja, ako neko radi jogu, ovo je pravi momenat jer sve te vežbe direktno pomažu da prihvatite problem koji imate. Mi često stvaramo problem povodom tog problema. Ne smem biti slaba? Kako će to uticati na decu? Stvaramo dodatni bes i krivicu zašto to osećamo? Zato je prihvatanje problema veoma važno, a upravo te tehnike vežbe nam pomažu da osvestimo sebe i svoje telo i sva negativna osećanja i stanja i umanjiti njihov intezitet.
Radite šta god vas smiruje jer ćete tako negovati sebe.
Ishrana broj 1 još od 1920. godine: Leči najteže bolesti, menja psihu, sagoreva svaki gram masnoće!
(Stil.Kurir.rs)
