Korona virus može da izazove teška oštećenja mozga i središnjeg živčanog sistema, tvrde britanski neurolozi.
Britanski lekari su objavili šokantne podatke u časopisu „Brain“ prema kojima virus SARS-CoV-2 može da izazove teška oštećenja mozga i kod pacijenata s lakim simptomima ili onih koji su se oporavili od korone.
Kod više od 40 pacijenata obolelih od korona virusa neurolozi s instituta University College London (UCL) dijagnostifikovali su akutni demijelizirajući encefalomijelitis (ADEM). Reč je o oštećenjima omotača živčanih vlakana.
Kod te upale dolazi do degenerativnog razaranja središnjeg živčanog sistema, koje pogađa omotač živaca u mozgu i kičmenoj moždini.
Različite kasne posledice
Kod 12 istraživanih pacijenata utvrđena je upala središnjeg živčanog sistema, kod 10 privremena encefalopatija (oboljenje mozga) s delirijumom ili psihozom, osam pacijenata je imalo moždane udare, a još osam probleme perifernog živčanog sistema, najčešće s dijagnozom Guillain-Barréovog sindroma.
Reč je o imunološkoj reakciji koja napada živce, izaziva paralizu, a u pet posto slučajeva ima smrtonosni ishod.
Jedna do dve ove voćke dnevno smanjuje rizik od dijabetesa za čak 50 odsto!
Žena (59) koja je podvrgnuta ovom istraživanju je preminula od toga.
„Način na koji Covid-19 napada mozak nikad ranije nije viđeno kod drugih virusa" kaže dr. Majkl Zandi, glavni autor autor studije i savetnik u bolnici University College London Hospital.
Neobična su naročito teška oštećenja mozga čak i kod pacijenata s blagim simptomima.
Oštećenja se često ne prepoznaju
Novi objavljeni slučajevi potvrđuju da Covid-19 kod nekih pacijenata izaziva dugoročne zdravstvene probleme. Naime, brojni pacijenti i nakon ozdravljenja imaju poteškoća s disanjem i osećaju umor. Drugi osećaju utrnulost delova tela, slabost i imaju lošije pamćenje.
„Biološki gledano ADEM ima određene sličnosti s multiplom sklerozom, ali ona se teže odvija i obično se jednom pojaviti. Kod nekih pacijenata će ostati dugoročna invalidnost, drugi će se dobro oporaviti“, tvrdi Majlkl Zandi i dodaje da čitav spektar oboljenja mozga i kasnih posledica zaraze verovatno još nije utvrđen jer su brojni pacijenti previše bolesni da bi bili podvrgnuti snimanju magnetnom rezonancijom ili drugim dijagnostičkim metodama.
„Želimo da upozorimo sve medicinare širom sveta na ove komplikacije korona virusa“, kaže Zandi.
Lekari i drugo medicinsko osoblje treba kod pacijenata s kognitivnim simptomima, poput otežanog pamćenja, umora i slabosti da konsultuju neurologa.
Šokantni slučajevi
Objavljene su priče o pojedinačnim sudbinama, na primer o jednoj 47-godišnjoj ženi koja je nakon nedelju dana kašljanja i povišene temperature odjednom osetila glavobolju i utrnulost u desnoj ruci. U bolnici joj se mnogo spavalo i nije više reagovala. Imala je hitnu operaciju na kojoj joj je uklonjen deo lobanje da bi se smanjilo pritisak na mozak koji je otekao.
Jedna 55-godišnja pacijentkinja koja ranije nije imala nikakvih psihičkih oboljenja je već sutradan posle otpuštanja iz bolnice počela čudno da se ponaša. Stalno je oblačila zimski kaput, skidala ga i počela da halucinira, u svojoj kući je videla majmune i lavove. Kad je ponovo prebačena u bolnicu dobila je antipsihotičke lekove.
Kod španskog gripa je takođe bilo oštećenje mozga
Britanski neurolozi se boje da bi Covid-19 kod nekih pacijenata mogao da ostavi suptilna oštećenja mozga, koja će se tek nakon više godina pokazati.
Sličnih kasnih posledica prema studiji je bilo i nakon španskog gripa 1918. godine, kod koje je verojatno oko milijun ljudi imalo oštećenja mozga.
„Nadamo se, naravno, da se tako nešto neće dogoditi, ali kod tako velike pandemije moramo biti oprezni“, naglašava Majkl Zandi s instituta UCL Queen Square Institute of Neurology, prenosi Deutsche Welle.
I ovo mogu biti simptomi podmuklog karcinoma dojke: Ovih 5 promena na telu ne smete ignorisati!
