Pravi savet

Oftalmolog Aleksandar Vezin: Evo zašto danas svi imamo dioptriju i kako zaustaviti slabljenje vida! (VIDEO)

Kako stres utiče na vid? Da li je tačno da naočare treba da budu slabije? Šta je opasnije po naš vid: sijalica ili računar? Na ova pitana odgovara oftalmolog Aleksandar Vezin

Saveti stručnjaka 12.11.2019. - 14:08h Autor: Stil.kurir.rs
Foto: Printscreen/youtube/filatov

Aleksandar Verzin je oftalmolog, šef kliničkog istraživačkog centra mikrohirurgije, profesor. Ovaj stručnjak je četvrta generacija lekara. U njegovoj porodici postoje i urolozi, terapeuti i endokrinolozi, a najviše je oftamologa. Cela porodica Vezin je život posvetila ovom pozivu.

 

Postoji li period u životu kada nam je vid najosetljiviji, kada počinje da se pogoršava?

 

"Najvažniji period u životu za vid je kada ste dete. Dete se ne rađa sa konačnim vidom. Beba se rađa sa nerazvijenim vizuelnim analizatorom. Razvija se tokom rasta i razvoja deteta. Dete nauči da posmatra. Ključno je da proces bude pod kontrolom oftalmologa. 

 

Potrebno je stvoriti pravo vizuelno okruženej za dete bez preteranog vizuelnog stresa. Mislim na moderne gedžete, pametne telefone. Na ekranima takvih uređaja postoji mnoštvo sitnih detalja, zračenja, radio talasa, a oči su aktivni prijemnik svega toga."

Zašto su oči dece posebno ranjive?

 

"Zato što očna jabučica raste. Kada se dete rodi, očna jabučica ima oko 16-18 milimetara. A u prve tri godine raste gotovo do čiju odrasle osobe - 22 do 23 milimetra. Rast je oko 70 do 80 procenata. 

 

Ako u ovom procesu stvari pođu po zlu, verovatnoća da će se miopija pojaviti kada postoji prekomeran rast oka. Tako se pojavljuje kratkovidnost. Hiperopija se može javiti i kada rast zbog nečega uspori.

 

Važno je osigurati da je razvoj očiju simetričan, Ako jedno oko zaostaje u razvoju iz različitih razloga, tada postoji takozvani sindrom slabog vida - ambliopia. Sve ovo zahteva intervenciju pedijatrijskog oftalmologa."

 

Šta se dešava sa očima kada dete krene u školu?

 

"Kada dete krene u školu, oči još uvek rastu. Vizueni analizatori u celini se formiraju od 14 do 16 godine. Ako tokom ovog perioda dete doživi prekomerni vizuelni stres, neka dea mogu imati povređen rast očne jabučice. 

 

Po prvi pt su nemački oftamolozi primetili ove procese i ovu bolest bnazvali "školskom kratkovidošću".

 

Dete pre polaska u školu je odrastalo kod kuće, trčalo, šetalo, igralo se na ulici... Naravno da još nije čitalo knjige, ali kada dete počne da radi sa knjigama, tekstovima, kod neke dece se razvije kratkovidnost. I danas čovek može dobiti miopiju čak i posle 14, 16 pa i čak posle 20 godina, kada je izgleda, vizuelni analizator već formiran."

Zašto se svima ne pogorša vid u isto vreme?

 

"Ako osoba opterećuje vid, ali je on i dalje dobar, to ne znači da oko mirno podnosi opterećenje. Činjenica je da se u oku nalaze mišići koji su odgovorni za to da osoba vidi dobro blizu. To je smeštajni mišić. Ako taj mišić deluje prečesto i predugo, jednostavno se iscrpljuje. Ako osoba izgubi sposobnost čitanja bez naočara u dobi od 45 godina, onda su ljudi koji su suočeni sa takvim opterećenjem zbog iscrpljenosti svog mišićnog aparata primorani da nose naočare pre 45 godine. Sa 42 godine, ili sa 39 godina."

 

Da li je moguće obnoviti i nahraniti ovaj mišić?

 

"Svaki mišić ima svojstvo, kao i svako zdravo tkivo, da se oporavlja dok se odmaramo."

 

San?

 

"Da, tako je. Postoji vizuelna higijena. Nije uzaludno što u školi čas traje 45 minuta. Deca imaju odmor. Tada treba da trče, ali da odmaraju oči."

 

A da li je odmor za oči gledanje u daljinu?

 

"Najbolje za oči je spavanje. U mraku dolazi do potpune obnove biohemijske mrežnjače, obnavljanje vizuelnih molekula mrežnjače. Pored toga, naša rožnjača je stalno izložena okruženju: vetru, suvom vazduhu... Kada su oči zatvorene, dolazi do pravilne ishrane površine oka, vlaženje... Postoje situacije kada osoba oseća probleme sa vidom, kada loše spava. Recimo ako loše spavate nekoliko dana, osećaćete probleme sa vidom."

Kako umanjiti štetu od korišćenja pametnih telefona?

 

"Štetnost takvih uređaja je pre svega mala slika. Ako povećate ekran računara ili tableta, to će smanjiti vizuelno opterećenje. Ne mogu reći da je tablet potpuno bezopasan. Šteta je što uslovi za čitanje nisu baš ugodni: mala slova, slike koje trebate  sagledati. Koristite telofon radi komunikacije, ali radni alat mora biti kompjuter a ne telefon."

 

Da li je prema statistici sve više ljudi koji nose naočare?

 

Da, naravno!

 

Da li su za to gedžeti krivi?

 

"Čovečanstvo sada živi u svetu bleštavih objekata. Broj ljudi sa dioptrijom se povećava."

 

Dosta ljudi naočare kupuju bez pregleda, često na pijaci ili u radnjama. Koliko su te naočare sigurne?

 

"Ako želite da kupite  naočare kao hleb, malo je verovatno da ćete izabrati pravilne. Bez obzira što znate dioptriju, postoji milion drugih faktora koji utiču na pravilan izbor naočara. Ako postoji mala greška, recimo milimetar, to je ogroman stres za vaše oči. Ako kupujete naočare, morate otići kod lekara."

Ima dosta ljudi koji se danas plaše da nose naočare. Smatraju da im se vid pogoršava kada ih nose, jer bez njih vide nešto, ali kada ih nose pa skinu, ne vide ništa?

 

"Zamislite da osobi trebaju naočare za čitanje. Ta osoba već ima 50 godina, ne oseća se baš kao da je u cvetu mladosti. Vidi da čita kada  je svetlo dobro i kada udalji tekst od sebe. Dolazi kod oftamologa koji mu daje naočare i on shvata da mu je tekst sada mnogo jasniji. Ali kada skine naočare shvata da mu je sve mutno i uplaši se strašno.

 

Ostatak dana on pokušava da napregne oči i da čita bez naočara. Međutim, to je tako pogrešno. Naprezanje ovih mišića mogu da unište krvne sudove i prouzrokuju zastoj krvi u oku, povećati pritisak oka.

 

Kada čitate sa naočarima mišići se opuštaju, jer ih ne opterećujete. Napregnuti su, ali u normalnim uslovima. Po meni je ispravnije izabrati naočare i ne škiljiti, ne naprezati oči."

 

Da li su sunčane naočare dobre za oči?

 

"Ja ih preporučujem. Sunčane naočare su odlična zaštita protiv katarakte. U Indiji, na primer, postoji veliki problem sa kataraktom jer su ljudi izloženi suncu. Takođe je veoma bitno da naočare imaju zaštitu od ultraljubičastog zračenja."

Koja je najbolja vežba za oko?

 

"Pogled u daljinu. A ako hoćete da odmorite oči, zažmurite! Međutim, to uvek i svima kažem: ako hoćete da imate zdrave oči, morate da vežbate. Vežbanje, tj. kretanje omogućava normalan protok krvi kroz telo što pomaže zdravlju očiju. Međutim, ja uvek zagovaram vežbanje u prirodi. Šetnju, trčanje, skijanje, plivanje i td."

 

Kako stres utiče na vid?

 

"Kako utiče na telo tako utiče i na vid. Stres je često rezultat prekomernog rada, nedostatka sna, nepravilnog načina života. Stres nastaje i kada previše naprežemo oči. Ljudi se žale da su im oči suve, imaju bolove u očima. Kada to osetite moj predlog je da sve ostavite, odete na selo i dobro se naspavate i odmorite. "

 

Da li se katarakta može izlečiti bez operacije?

 

"Ne može. Pokušavamo da odložimo razvoj katarakte pomoću vitaminskih kapi, ali ona će pre ili kasnije morati da se operiše. Ako ste skuvali ili ispržili jaje, nema povratka nazad. Ono više ne može biti živo.

 

Operacija katarakte je nešto što najčešće izvodimo. Ako osoba ima delimičnu kataraktu, onda će možda u nekom trenutku dobro videti, ali u nekom trenutku će videti loše. Sve zavisi od načina rada mrežnjače. To se dešava i sa zdravim očima."

 

(Stil.kurir.rs)

 

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...