Doručak je obrok kojim prekidamo noćni post, obnavljamo zalihe glukoze i organizmu obezbeđujemo energiju i hranljive materije neophodne za dobar početak dana. Upravo zato se često naziva najvažnijim obrokom. Redovan i kvalitetan doručak doprinosi boljoj koncentraciji, većoj energiji i dugoročno može pomoći u kontroli telesne težine, kao i smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja. Proteinski doručak dobro čisti creva i daje neverovatnu energiju.
Međutim, doručak neće imati pozitivan efekat ako biramo neodgovarajuće namirnice. Iako mnogi ljudi preskaču jutarnji obrok zbog nedostatka vremena ili navike, problem često nije samo u preskakanju, već i u tome šta jedemo čim ustanemo.
Ljudi koji imaju zdravstvene probleme treba da jedu doručak koji je lagan i drži holesterol pod kontrolom.
Stručnjaci upozoravaju da određene namirnice, iako deluju praktično ili ukusno, nisu najbolji izbor u ranim jutarnjim satima.
1. Slatke žitarice i peciva
Kroasani, pite, pogačice i ostalo pecivo, kao i prerađene žitarice s mnogo šećera sadrže dosta rafinisanog šećera i malo vlakana, što uzrokuje nagli skok šećera u krvi, a ubrzo sledi pad. Takođe, ove namirnice uopšte nisu zasitne, ne utoljavaju glad koju osećamo posle noćnog odmora. Iako su praktične i lagane za pripremu većina žitarica sadrži mnogo dodanih šećera koji lako mogu da se pretvore u masne naslage na trbuhu. Rezultat ovakvog doručka je da se vrlo brzo posle njega osećamo umorno, a gladni smo već posle sat vremena.
2. Voćni sokovi iz tetrapaka - generalno industrijski sokovi
Iako zvuče "zdravo", industrijski voćni sokovi puni su fruktoze, bez vlakana su koja se inače nalaze u celom voću. To dovodi do brzog skoka šećera u krvi i opterećuje jetru.
3. Jogurt sa dodacima (voćni jogurti, jogurti sa žitaricama ili slatkišima)
Mnogi voćni jogurti sadrže iznenađujuće velike količine dodanog šećera. Umesto da budemo siti, često izazivaju, uzrokuju brzu glad, ali i nadutost. Jogurt i mlečni proizvodi s manjim procentom masnoća prilično su čest odabir namirnica za doručak, ali takva hrana ne sadrži dovoljno proteina i osim toga zbog malog udela masnoća brzo izazivaju glad. Istraživanja su pokazala da jogurt s većim procentom masnoća doprinosi gubitku telesne mase.
4. Pržena ili masna hrana (slanina, kobasice, pite sa sirom)
Masna i teška hrana ujutru može da optereti želudac, izazove usporeno varenje ili "lenju probavu" ali i osećaj umora. Pržena i masna hrana teško se vari, pogotovo ako ovakvu hranu pojedemo čim se probudimo, a nismo ni malo bili fizički aktivni, bar i ono malo tokom jutarnje pripreme po kući.
5. Kafa na prazan stomak
Omiljeni crni napitak na prazan stomak može da iritira želudac, poveća nivo kortizola (hormona stresa), izazove kiseline ili nervozu. Savet nutricionista je da je bolje popiti kafu posle doručka, a ne kao zamenu za obrok.
Kao doručak pre 10 sati ujutru ne preporučuju se i namirnice kao što su jabuke, kruške, breskve, beli luk, pasulj... jer sadrže sve fermentirajuće oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole. To su ugljenihidrtai na koje su ljudi osetljivi jer ih je teže svariti od drugih, što uzrokuje nadutost. Naravno, navedene namirnice ne treba izbegavati jer sadrže i niz korisnih materija, ali ih je bolje jesti kasnije tokom dana kada je sistem za varenje aktivniji.
