Stručnjak za dugovečnost savetuje ljude da određenu vrstu hrane jedu samo dva puta nedeljno kako bi, kako kaže, "živeli do 100 godina". Ova preporuka zasnovana je na ishrani najdugovečnijih ljudi na svetu koji žive u takozvanim Plavim zonama.
Svi znaju koliko ishrana utiče na zdravlje i opšte blagostanje. Određene namirnice povećavaju rizik od visokog holesterola, visokog pritiska, dijabetesa, čak i raka, dok druge mogu imati zaštitni efekat.
Istraživanja takođe sugerišu da ono što jedemo može uticati na naš životni vek. To je potvrđeno i u studijama koje su proučavale stanovnike Plavih zona – oblasti sa najvećim procentom stogodišnjaka i najnižim stopama hroničnih bolesti na svetu, piše "Miror".
Te zone se nalaze u raznim delovima sveta – Sardinija (Italija), Okinava (Japan) i Nikoja (Kostarika). Iako konkretna jela variraju, zajedničko im je da se u tim regionima jede više biljne, celovite hrane, a manje prerađenih proizvoda.
Na zvaničnom sajtu Plavih zona, osnivač Den Bitner objasnio je detalje:
"Sve počinje izborom hrane. Većina ljudi iz Plavih zona koje sam upoznao ima lak pristup lokalno uzgajanim voćem i povrćem – uglavnom organskim i bez pesticida. Ako ih ne uzgajaju sami, znaju gde da ih kupe povoljnije nego prerađene alternative.
Oni u ishranu redovno uključuju određene nutritivno bogate namirnice – koje često ne postoje na policama kioska ni na menijima lanaca brze hrane.“
Na osnovu više od 150 dijetetskih studija, otkriveno je da ljudi u tim regionima jedu znatno manje mesa nego što bi se očekivalo. Zbog toga Den savetuje da se meso jede "najviše dva puta nedeljno".
"Jedite meso dva puta nedeljno ili još ređe, u porcijama koje ne prelaze oko 60 grama kuvane mase. Birajte pravo meso slobodno uzgajanih životinja – poput kokošaka iz dvorišta, svinja ili jagnjadi sa porodičnih farmi, a ne industrijski uzgajane životinje. Izbegavajte prerađeno meso poput viršli, parizera i kobasica", rekao je Den Bitner
Objašnjava da se u većini Plavih zona jedu male količine svinjetine, piletine ili jagnjetine: "Kada smo analizirali prosečnu potrošnju mesa u svim Plavim zonama, ustanovili smo da ljudi jedu oko 60 grama mesa po porciji, otprilike pet puta mesečno.“
Takođe, meso koje se tamo jede često je višeg kvaliteta, jer potiče od slobodno uzgajanih životinja.
"Takva praksa verovatno dovodi do mesa sa većim nivoima zdravih omega-3 masnih kiselina u poređenju sa mesom životinja hranjenih žitaricama", rekao je.
Međutim, Den je priznao da nije siguran da li su ljudi živeli duže zato što su jeli malo mesa kao deo ishrane ljudi iz Plavih zona, ili su tome doprinele i druge zdrave navike i zdrava hrana.
"Ljudi u Plavim zonama praktikuju toliko zdravih navika da su možda mogli sebi da dozvole malo mesa tu i tamo, jer su loši efekti nadoknađeni drugim izborima u ishrani i načinu života", rekao je.
Nezavisno od Plavih zona, brojna istraživanja su pokazala zdravstvene rizike od prekomerne konzumacije crvenog i prerađenog mesa. Posebno prerađeno meso povećava rizik od visokog pritiska, srčanih bolesti i raka.
