Francuskinje Žan Kalman i Lusil Rendon ostavile su dubok trag na listi najdugovečnijih ljudi u istoriji, zahvaljujući svom neverovatno dugom životu. Žan Kalman, rođena 1875. godine, doživela je neverovatnih 122 godine i 164 dana, što je najduži dokumentovani životni vek do sada.
Druga Francuskinja, Lusil Rendon, poznata kao sestra Andre, živela je 118 godina i 340 dana, i ostaje četvrta najstarija osoba svih vremena. Njihov izuzetan životni vek pokreće pitanje: imaju li Francuskinje skriveni recept za dugovečnost?
Zanimljivo je da deset najstarijih dokumentovanih ljudi na svetu čine žene, sa Žan Kalman na vrhu, a sestra Andre među prvih pet. Demograf Žan Mari Robin, specijalista za vezu između zdravlja i dugovečnosti, naglašava da postoji mnogo faktora koji Francusku čine pogodnim okruženjem za dugi život. Istraživači smatraju da su besplatno obrazovanje, kvalitetna zdravstvena zaštita i uravnotežena ishrana ključne stavke u ovoj dugovečnoj formuli, kako prenosi "Najžena".
Prema Robinu, obrazovanje igra ključnu ulogu u produženju životnog veka. "Obrazovani ljudi cene svoje zdravlje i znaju kako da ga očuvaju," navodi Robin. Obrazovanje podstiče ljude da se bave fizičkom aktivnošću, vode računa o ishrani i razvijaju zdrave navike koje im pomažu da žive duže i kvalitetnije.
Iako nije poznato mnogo o obrazovanju Žan Kalman, njena aktivnost u starijim godinama je fascinantna. Bavila se mačevanjem u 85. godini, a sa 100 je još uvek vozila bicikl, dok je u dom za stare otišla tek sa 110 godina.
Lusil Rendon, s druge strane, živela je disciplinovan monaški život, radeći kao učiteljica i brinući o siročadi i starijima tokom Drugog svetskog rata. Njen život posvećen služenju drugima predstavlja primer skromnog i svrhovitog života, što je, prema mnogima, takođe važan faktor dugovečnosti.
Jedan od ključnih faktora za duži životni vek u Francuskoj je dostupnost besplatne zdravstvene zaštite. Zemlje sa visokim očekivanim životnim vekom, poput Francuske, Japana i Danske, pružaju besplatne zdravstvene usluge, što doprinosi većem kvalitetu života. U zemljama sa privatizovanim zdravstvenim sistemima, poput SAD, očekivani životni vek je često kraći. Besplatan pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti omogućava Francuzima da se redovno bave prevencijom i pravovremeno leče bolesti.
Francuski način ishrane, naročito na jugu zemlje, poznat je po uravnoteženim obrocima zasnovanim na mediteranskoj dijeti. Fokus je na biljnim proizvodima, integralnim žitaricama, plodovima mora i zdravim mastima, dok se konzumacija crvenog mesa i prerađene hrane ograničava. Ovakav način ishrane, uzdržan i pun nutrijenata, pomaže u smanjenju rizika od hroničnih bolesti poput kardiovaskularnih oboljenja.
Žan Kalman je bila poznata po tome što je volela slatkiše i čokoladu, ali je istovremeno koristila maslinovo ulje i u ishrani i u nezi kože. I ona i Lusil Rendon isticale su važnost vina, koje se u Francuskoj često konzumira u malim količinama uz obrok, kao deo uravnoteženog stila života.
Iako su besplatno obrazovanje, zdravstvena zaštita i mediteranska ishrana ključni faktori, naučnici još nisu u potpunosti otkrili sve tajne dugovečnosti. Na životni vek utiču i genetski faktori, životna sredina, kao i način na koji se ljudi nose sa stresom i emocionalnim izazovima. Svaka dugovečna osoba, poput Žan Kalman i Lusil Rendon, ima svoju jedinstvenu priču, ali njihov način života može biti inspiracija svima nama.
Dugovečnost možda nema jednoznačan recept, ali praksa života koja uključuje brigu o zdravlju, obrazovanje, pozitivne navike i ljubav prema životu može nas približiti toj željenoj starosti.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
