Naučnici su identifikovali suptilne, ali karakteristične znake demencije, koji mogu da se jave i do dvadeset godina pre nego što se pojave klasični simptomi.
Problemi sa prostornom orijentacijom, poput poteškoća u čitanju GPS navigacije ili stajanja previše blizu drugim ljudima, smatraju se prvim znacima buduće dijagnoze dementnosti kod neke osobe.
Stručnjaci navode da se ovi problemi često javljaju i pre nego što oštećenja mozga postanu vidljiva na skenerima, piše "Dejli mejl".
To je zato što, prema istraživačima iz Instituta Alen za neuronauku u Sijetlu, bolest napreduje u dve različite faze, nazvane "epohe".
Prva, takozvana "tiha" faza, koja može započeti decenijama pre nego što se pojave očigledni simptomi, uključuje oštećenje samo nekoliko ranjivih moždanih ćelija. Ovo se obično dešava u delu mozga koji je ključan za prostornu orijentaciju, objasnio je profesor Majkl Hornberger, stručnjak za demenciju sa Univerziteta Istočna Anglija, u novom izveštaju o američkom istraživanju.
"To verovatno objašnjava zašto gubljenje osećaja za prostor može biti jedan od prvih znakova Alchajmerove bolesti."
U drugoj fazi dolazi do nakupljanja proteina tau i amiloid u mozgu. Iako većina starijih ljudi ima određene količine ovih proteina, njihovo značajno nagomilavanje dovodi do stvaranja plakova i čvorova – što se smatra uzrokom simptoma demencije. U ovoj fazi se pojavljuju jasni znaci kognitivnog propadanja koje se povezuje demencijom – uključujući gubitak pamćenja, jezičke poteškoće i probleme sa mišljenjem i rasuđivanjem.
U najnovijoj studiji iz Sijetla, naučnici su vršili analizu nad 84 ispitanika koji su svi bolovali od Alchajmerove bolesti.
Istraživači su koristili veštačku inteligenciju da bi pratili nivoe tau i amiloid proteina u mozgu.
Autori studije su otkrili da su čak i kod donatora sa niskim nivoima ovih problematičnih proteina već postojali znaci propadanja, uključujući gubitak određenih ključnih inhibitornih neurona.
Glavni autor, dr Marijano Gabito, profesor neuronauke u institutu, rekao je da se ovo propadanje može vremenom pogoršavati, što dodatno narušava funkcionisanje mozga kako se bolest širi na srednji temporalni girus – oblast odgovornu za jezik i pamćenje.
Prethodno istraživanje koje je ispitivalo moždane skenove više od 100 dobrovoljaca sa porodičnom istorijom Alchajmerove bolesti pokazalo je da su oni sa višim nivoima oba proteina imali veću verovatnoću da pate od gubitka pamćenja i kraće pažnje.
Dr Gabito je za "Sajens fokus" rekao: "Identifikovanje najranije izgubljenih neurona moglo bi biti ključno za razvoj terapija koje bi ih zaštitile i sprečile dalji kognitivni pad."
Istraživači sada žele da utvrde da li to znači da mogu tačno da predvide kognitivno propadanje.
Uvereni su da bi rana intervencija tokom takozvane tihe faze mogla da uspori, čak i spreči napredovanje ove smrtonosne bolesti.
Alchajmerova bolest pogađa oko šest od deset osoba sa demencijom.
Problemi sa pamćenjem, mišljenjem, rasuđivanjem i jezikom predstavljaju uobičajene rane simptome bolesti, koji se vremenom pogoršavaju.
