Bol u grudima. Ubrzan rad srca. Kratak dah. Osećaj užasa. Ovi simptomi mogu biti znaci napada panike, koji nije opasan po život, ali mogu ukazivati i na smrtonosni srčani udar. Ova dva stanja dele zastrašujuće sličan scenario, ali njihovo mešanje može vas koštati dragocenog vremena.
Otprilike četvrtina ljudi koji stignu u hitnu pomoć sa ovim simptomima, verujući da proživljavaju srčani udar, zapravo pati od teškog napada anksioznosti.
Opasne zablude i razlike u simptomima
Međutim, važi i obrnuto. Mnogim ljudima, posebno ženama koje češće doživljavaju atipične simptome, lekari postave pogrešnu dijagnozu govoreći im da je u pitanju samo anksioznost. Ova greška može biti fatalna.
"Simptomi napada panike i srčanog udara se toliko preklapaju da čak i lekari u hitnoj pomoći često ne mogu da ih razlikuju bez medicinskih testova", kaže Kiki Feling, licencirana psihološkinja.
- Napad panike: Nelagodnost u grudima obično je oštra, probadajuća ili prolazna i uglavnom ostaje ograničena na malu oblast. Javlja se iznenada, često bez upozorenja, usled stresa ili straha. Ruke postaju vlažne, udovi drhte, a bol je kratkotrajan i traje svega nekoliko minuta.
- Srčani udar: Osećaj je drugačiji. Bol je u vidu pritiska ili stezanja. Mnogi ga opisuju kao da im slon sedi na grudima. Često se širi ka spolja, kroz grudi, oko leđa, uz vilicu i niz jednu ili obe ruke. Srčanim udarima mogu prethoditi dani suptilnih upozorenja poput neobičnog umora ili lošeg varenja. Bol traje ili dolazi u talasima, praćen hladnim znojem, mučninom i vrtoglavicom.
Zašto su simptomi toliko slični?
Kada je srce oštećeno ili se bori, telo to tumači kao krizu i izbacuje adrenalin u sistem, baš kao što to čini tokom napada panike. Kod napada panike, percipirana psihološka pretnja uzrokuje da mozak preplavi telo hormonima stresa.
"Napadi panike deluju zastrašujuće jer telo zaista prolazi kroz odgovor za preživljavanje", objašnjava dr Kloi Bin. "Može delovati kao da nervni sistem istovremeno pritiska gas i kočnicu, zbog čega ljudi osećaju stezanje u grudima, vrtoglavicu, nedostatak daha i lupanje srca odjednom."
Kod srčanog udara, kada srčani mišić ostane bez kiseonika zbog blokiranog protoka krvi, stvarna fiziološka pretnja izaziva oslobađanje istih tih hormona stresa, piše "Dejli mejl".
Opasnost od samo-dijagnoze
"Ljudi ne bi trebalo da pokušavaju sami sebi da postavljaju dijagnozu pod pritiskom", upozorava dr Klint Salo. On naglašava da panika dostiže vrhunac u roku od nekoliko minuta uz osećaj gubitka kontrole, dok je bol povezan sa srcem češće pritisak koji se gradi ili perzistira.
Srčani udar je obično posledica ateroskleroze, sporog nagomilavanja masti i holesterola koji formiraju plakove na zidovima arterija. "Sa stanovišta bezbednosti, ako neko prvi put oseti bol u grudima, trebalo bi da to tretira kao medicinski problem i potraži pregled. Uvek je bolje isključiti nešto ozbiljno nego pretpostaviti da je u pitanju anksioznost."
Specifičnosti kod žena
Žene mogu iskusiti potpuno drugačiji niz simptoma, uključujući mučninu, povraćanje, dubok umor i bol u ramenima. Ono što je zapravo srčani udar često se odbacuje kao panika.
Kod muškaraca udar često izgleda kao na filmu stezanje grudi i padanje. Kod žena su simptomi suptilniji; oko 42 odsto žena koje imaju srčani udar ne osećaju bol u grudima. To dovodi do veće smrtnosti kod žena jer se dijagnoza postavlja prekasno.
Anksioznost kao faktor rizika
Komplikovanije je to što anksioznost nije samo stanje koje imitira srčani udar, već je i poznati faktor rizika za njega. Studija iz 2010. godine na skoro 250.000 pacijenata otkrila je da anksioznost dovodi do povećanja rizika od bolesti koronarnih arterija za 26 odsto.
Upravljanje anksioznošću pomaže u zaštiti od srčanih udara, zajedno sa redovnim vežbanjem i zdravom ishranom. Ishrana zdrava za srce stabilizuje šećer u krvi i smanjuje upale, što direktno utiče na raspoloženje.
Kako potražiti pomoć i lečenje
Rešavanje napada panike zahteva više od ishrane. Stručnjaci smatraju da je kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) "zlatni standard" u lečenju.
"Pronaći terapeuta koji je specijalizovan za paniku ili medicinsku anksioznost može biti od neizmerne pomoći, pa čak i promeniti život", kaže Feling.
Kada nastupi napad panike, najbolji pristup je paradoksalan: otpustite kontrolu i pustite da se napad odvije. Podsetite se da napadi panike nisu opasni po život, već su samo prirodan, bezopasan odgovor vašeg tela. Niko nikada nije umro od napada panike.
