Finski naučnici koji su proučavali navike spavanja otkrili su da odlazak u krevet u isto vreme svake večeri može smanjiti rizik od velikih kardiovaskularnih bolesti, čak i ako kvalitet i trajanje sna nisu na najvišem nivou.
S obzirom na to da su milioni ljudi širom sveta pogođeni bolestima srca, vodećim uzrokom smrti među odraslima, postoji neprestana potražnja za jednostavnim i efikasnim promenama životnog stila koje mogu da smanje izglede za srčani udar, prenosi "Njujork post".
Istraživači su za ovu studiju beležili obrasce spavanja više od tri hiljade sredovečnih odraslih Finaca tokom gotovo deset godina, koristeći nosive uređaje koji prate san i druge biomarkere.
Autori su otkrili da stepen redovnosti vremena odlaska na spavanje, vremena buđenja i središnje tačke spavanja (vreme na pola puta između usnivanja i buđenja), može predvideti buduće srčane probleme.
Novija istraživanja čak preciziraju da osobe s vrlo promenjivim vremenom odlaska na spavanje imaju dvostruko veći rizik od velikih srčanih događaja u poređenju s onima koji se drže doslednog rasporeda.
Za učesnike čije je prosečno trajanje sna bilo manje od osam sati, neredovno vreme odlaska na spavanje i promenljiva središnja tačka spavanja predstavljali su "značajan faktor rizika" za velike srčane događaje.
Međutim, nalazi su pokazali da spavanje duže od osam sati po noći deluje kao zaštita od srčanih problema, bez obzira na doslednost vremena odlaska na spavanje ili središnje tačke.
Ipak, trajanje sna je osetljiva ravnoteža koju treba postići, s obzirom na to da su druge studije pokazale kako previše sna može doprineti metaboličkim problemima poput dijabetesa.
Istraživačica Laura Nauha, jedna od glavnih autorki finske studije, izjavila je za "Sajens alert" da, iako su prethodne studije "povezivale nepravilne obrasce spavanja s rizicima za zdravlje srca", ovaj rad je prvi koji "zasebno posmatra varijabilnost u vremenu odlaska na spavanje, vremenu buđenja i središnjoj tački razdoblja spavanja, kao i njihove nezavisne veze s velikim srčanim događajima".
Dodala je da nalazi njenog tima "sugerišu da bi redovnost u vremenu odlaska na spavanje mogla biti posebno važna za zdravlje srca", jer "odražava ritmove svakodnevnog života i koliko oni variraju".
Izbacivanje iz ritma
Uopšte, 24-satni cirkadijalni ritam tela sve više se prepoznaje kao moćan alat za regulaciju hormona i zaštitu od svega, od metaboličkih stanja do demencije, a sada i bolesti srca.
Stručnjaci objašnjavaju da srce i krvni sudovi imaju vlastite "periferne satove". Kada se ti satovi poremete zbog nepravilnog spavanja, to dovodi do višeg krvnog pritiska, povišenog kortizola (hormona stresa) i povišenog C-reaktivnog proteina (CRP), markera upale krvnih sudova.
Autori ove studije pretpostavljaju da promenljivo vreme odlaska na spavanje izbacuje cirkadijalni ritam iz ravnoteže, sprečavajući srce da postigne idealno vreme oporavka tokom noći.
Ostali rizici koji se često zanemaruju
Još jedna potencijalna veza između sna i zdravlja srca je hronični stres. Životni faktori koji su loši za srce takođe su loši i za san, poput ekstremnog radnog opterećenja, problema s mentalnim zdravljem i izgaranja. Svi ti faktori istovremeno negativno utiču na zdravlje srca i na kvalitet, trajanje i redovnost sna.
Uz to, novija istraživanja ističu i druge noćne greške, poput izloženosti veštačkom svetlu pre spavanja iz ekrana ili ulične rasvete, što može povećati rizik od srčanog udara za čak 47 odsto.
Takođe, studija sprovedena na više od sto hiljada odraslih osoba pokazala je da konzumacija poslednjeg obroka nakon 21 povećava rizik od cerebrovaskularnih bolesti, poput moždanog udara, za 28 odsto.
Zanimljivo, prema ovom finskom istraživanju, čini se da vreme buđenja nije imalo veliki uticaj na zdravlje srca. Ipak, druge studije sugerišu da način na koji se budimo, na primer uz oštre tonove alarma koji naglo podižu krvni pritisak, broj otkucaja srca i kortizol, može vremenom uticati ne samo na naše raspoloženje, već i na zdravlje srca i nivo stresa.
