Šljiva je voćka bogata gvožđem, kalijumom, fosforom, magnezijumom i vitaminima C i E. Sadrži i dosta ugljenih hidrata, glukoze, fruktoze i saharoze. Zbog veće količine šećera slatkastog je ukusa, te bi dijabetičari trebalo da budu oprezni kada je ovo voće u pitanju. Ne moraju je u potpunosti izbegavati (izuzetak su suve šljive koje ne smeju nikako jesti) ali ih mogu unositi u manjim količinama. Svima koji imaju problema sa radom creva, ova sočna plavičasta voćka pravo je rešenje. Zahvaljujući biljnim vlaknima u svom sastavu, pomažu kod hroničnog zatvora, regulišući rad creva.
Šljiva štiti krvne sudove od masnih naslaga, a deluje i kao sntioksidant. Na organizam povoljno deluje kod problema sa: crevima, krvnim sudovima, metabolizmom, jetrom, krvnim pritiskom, nervima. Pomaže i kod reumatskih oboljenja, bronhitisa i akni.
Blagotvorno dejstvo na organizam nema samo svež plod šljive, već i domaća jela koja se prave od nje. Na svom meniju ne smemo zaboraviti džem, slatko, kompot i sok od šljiva, koji bogati hranljivim sastojcima. Tu je i šljivovica, po kojoj smo poznati u svetu. Obloge od šljivovice pomažu kod povišene temperature, bolova u zglobovima i reume.
Šljiva se gaji u celom svetu, a naša zemlja spada u jedne od većih proizvođača ove zdrave i ukusne voćke. U svežem obliku može da se jede od maja do oktobra, a postoje i različite vrste ovog ploda, te se mogu naći u plavoj, crvenoj ili žutoj boji.
Provereno lekovito dejstvo šljive, o čemu se može još pisati, dovoljan je razlog da je, ukoliko to niste do sada radili, uvrstite u vaš jelovnik.
