Omega-3, omega-6 i omega-9 su masne kiseline koje su neophodne za rad nervnog i reproduktivnog sistema, kao i za održavanje hormonske ravnoteže i regulaciju cirkulacije krvi. Masne kiseline dele se na polinezasićene i mononezasićene masne kiseline. Prva skupina uključuje omega-3 i omega-6, ali omega-9 je već mononezasićena kiselina.
Omega-9
Omega-9 se uglavnom nalazi u semenkama, orašastim plodovima, maslinovom ulju, avokadu. Osim toga, naše telo aktivno proizvodi ovu masnu kiselinu, pa je nedostatak ovog elementa veoma redak. Aktivno učestvuje u regulaciji nivoa holesterola i stabilizaciji nivoa glukoze u krvi. Ovaj element ne treba potcenjivati, ali ga ne treba uzimati zasebno bez preporuka stručnjaka, jer se ta kiselina sintetizuje u našem telu.
Omega-6
Ako govorimo o omega-6, ona se nalazi u mnogim namirnicama koje često koristimo, ali se, za razliku od omega-9, ne sintetizuje sama. Ova komponenta je najvažnija za decu, jer aktivno sudeluje u njihovom razvoju i rastu. Odraslima je, s druge strane, u većoj meri potrebna omega-6 za održavanje normalnog funkcionisanja nervnog sistema.
Međutim, takođe se ne isplati brinuti zbog nedostatka ovog elementa u telu. Ova komponenta se u visokoj koncentraciji nalazi u suncokretovom ulju, a budući da se ono najčešće koristi u kulinarstvu, nije je potrebno uzimati zasebno.
Zanimljivo je da je preporučeni odnos omega-3 i omega-6 idealno 1:4, ali zbog činjenice da toliko proizvoda sadrži upravo omega-6, ponekad taj odnos doseže 1:25 ili 1:40, a da biste smanjili ovu brojku, ponekad čak morate smanjiti unos omega-6.
Omega-3
Omega-3 je izuzetno retka u hrani, jer se najčešće nalazi u ribi i crvenom kavijaru. Zbog geografskih odrednica, osobama koje retko jedu morsku hranu, često nedostaje ovaj element. Stoga je jedan od najčešćih, doslovno osnovnih nutraceutika.
Omega-3 se sastoji od dve komponente: EPA (eikozapentaenska kiselina) i DHA (dokozaheksaenska kiselina). Prvi element ima protivupalna svojstva, što omogućuje telu da brzo i delotvorno otkloni manju upalu, koja je uzrok mnogih bolesti.
Zauzvrat, DHA utiče na zdravlje kože, vid i proces odrastanja. U mladoj dobi, počevši od trenutka intrauterinog života pa do 5-7 godina života, ova masna kiselina učestvuje u razvoju i rastu mozga, kao i u metabolizmu ugljenih hidrata. Osim toga, pomaže u održavanju i kontroli težine, a odgovorna je i za zdravlje krvnih sudova.
Ovaj element je posebno važan za trudnice, jer utiče na razvoj deteta. No, održavati ga u normalnom stanju potrebno je i odraslima, budući da je, osim što utiče na najvažnije procese u telu, odgovoran za neuroaktivnost.
Što se tiče unosa ovih vitamina, preporučuje se da se ne koriste kompleksi omega-3, omega-6, omega-9, već da se ciljano biraju čisti omega-3, a uz hranu upotrebljavaju omega-6 i omega-9, u potrebnoj meri.
Inače, omega-3 treba posebno uvrstiti u ishranu, bez obzira da li jedete ribu – to neće biti suvišno, posebno za decu i trudnice. Deca s neurodegenerativnim poremećajima najbolje je da konzumiraju 500 mg čiste DHA, a trudnicama se savetuje do 2000 mg DHA dnevno. Ostali bi, pre uzimanja, trebalo da urade testove kako bi sagledali nivo nedostatka, a tek nakon toga započnu s dnevnim unosom omega-3 nakon doručka.
