Daniela Vizintin (31) iz Krojdona, u južnom Londonu, bila je prirodno vitka i imala je oko 50 kilograma, sve dok film koji promoviše biljnu ishranu nije uticao na nju da odbaci meso i mlečne proizvode u julu 2017.
Nakon što je prešla na vegansku ishranu, Daniela je za osam meseci razvila sindrom nervoznih creva.
NE PROPUSTITE
Vratila se na svoju redovnu ishranu početkom 2018. godine, ali joj je bilo teško da izgubi dodatnu težinu. Sada je teška 63 kg i ima zategnutu, mišićavu građu.
„Osećala sam se posramljeno. Postala sam veganka nakon što sam odgledala dokumentarac i mislia sam da sam napravila pravi moralni i etički izbor, jer sam veoma svesna našeg okruženja. Ali to je počelo da utiče na moje zdravlje i toliko sam se ugojila da nisam mogla ni da dišem u svojoj omiljenoj suknji. Jedva sam mogla da je obučem“, rekla je ona za Dejli mejl.
Zbog ograničene ishrane, jela je suviše testenina i pica – pa se za manje od godinu dana ugojila skoro 20 kg.
„Tada sam bila jedna od onih ljudi koji su mogli da jedu bilo šta i nikada se nisam ugojila. Nikada nisam očekivala da će toliki zdravstveni problemi proizaći iz toga što sam postala veganka. To je nešto što sam uradila jer sam verovala da je to prava stvar“, rekla je.
Tako je početkom 2018. napustila vegansku ishranu, ali je nastavila da dobija na težini uprkos tome što je bila lični trener, jela je kao i ranije i redovno vežbala.
Naizgled fit i zdrava, hodala je tri sata dnevno i vežbala tri do četiri dana u nedelji, čak je pribegla brojanju kalorija, ali ništa nije imalo efekta.
U aprilu 2021. godine je slušala podkast američkog doktora koji je tvrdio da ljudska bića mogu da žive samo od mesa. Bacila se na „karnivor“ dijetu i u roku od dve nedelje joj se zdravlje poboljšalo, kako tvrdi.
Daniela veruje da je zbog veganske ishrane bila ‘opasno pothranjena’ jer nije apsorbovala dovoljno esencijalnih hranljivih materija, pa je pribegla ugljenim hidratima kako bi se izborila sa glađu.
„Sa veganskom ishranom, postoje deficiti. Jedna stvar koju stalno ponavljam je da konzumiranje hranljivih materija ne znači apsorpciju hranljivih materija. I loši smo u apsorpciji hranljivih materija iz biljaka. Proteini su najzastupljenija supstanca u našem telu, a nedostatak proteina je pravi problem. Sve ove stvari su dugoročno opasne, jer ćete biti neuhranjeni i, u kombinaciji sa nisko ili visokokaloričnom hranom, ili ćete biti previše mršavi ili preteški. Lični trening nije samo odlazak u teretanu i vežbanje. Obrazovanje je veoma važno. Morate znati zašto radite to što radite“, poručila je.
