Postoji nekoliko jednostavnih pravila koja su osmislili nutricionisti, a pridržavanje toga osiguraće vam zadovoljstvo bez stresa i posledica po zdravlje. Ako ih sprovodite svaki dan, rezultat u vidu fit figure i dobrog zdravlja je siguran…
Užina = proteini
Baš kao što vas kesa grisina neće zasititi na duže staze, tako neće ni jabuka ili neko povrće – ako je ne kombinujete s proteinima. Organizam će se tako opskrbiti biljnim vlaknima, dok proteini osiguravaju duži osećaj sitosti. Osim toga, ovakva užina olakšaće regulisanje nivoa glukoze u krvi, a samim tim zavaraće glad i osigurati trajniju energiju nego kad je reč o ugljenim hidratima.
Što se tiče vrste proteina, izaberite nešto od ovoga: kašika putera od kikirikija, malo pakovanje sira, deset do 15 sirovih badema, lešnika ili oraha, dva do tri listića dimljene ćuretine ili tvrdo kuvano jaje.
Popijte vodu čim se probudite
Mnogima od nas, priprema jutarnje kafe odmah nakon buđenja je refleksna radnja. No, nakon osam sati sna (bez hrane i pića) naš organizam je dehidriran. Zbog gubitka tečnosti, usporava se metabolizam, a telo nedovoljno delotvorno sagoreva masnoće. Osim toga, mnogi od nas pogrešno tumače žeđ kao glad, što često uslovljava da jedemo kad za to ne postoji stvarna potreba.
Zato popijte čašu vode odmah nakon buđenja i uvek imajte pri ruci flašicu vode tokom dana. Najnovije studije pokazuju da, ako dnevno unosite do tri čaše vode više nego inače, možete redukovati unos hrane za 205 (ili više) kalorija. Ipak, izbegavajte gašenje žeđi gaziranim, kaloričnim napicima sa šećerom. Ako vas ne zadovoljava ukus vode, radije pijte biljne čajeve ili limunadu (bez šećera).
Pauze između obroka kraće od pet sati
Ovaj savet treba shvatiti kao zlatno pravilo dinamike obroka u danu. Užina u pravo vreme sprečava onaj osećaj gladi koji je teško kontrolisati, što nesumnjivo vodi u pogrešan izbor hrane ili prejedanje.
Ova dinamika obroka takođe održava optimalnu funkciju metabolizma tokom dana. Dakle, ako ručate u podne, a večerate u osam sati naveče, onda pojedite zdravu užinu u četiri sata, i to prema savetima iz prvog pravila.
Jedan od tri
Kada ste suočeni s velikim izazovom za jedan obrok – desert, piće i ugljeni hidrati (npr, testenina) – izaberite jedan “greh”, a preskočite ostale. Ako pojedete hleb za obrok, a potom i kolač, znajte da ste definitivno uzeli puno više ugljenih hidrata nego što možete sagoreti, posebno ako se nakon obroka nećete baviti fizičkom aktivnošću. Ako poželite slatko, onda izostavite hleb uz obrok ili ga zamenite povrćem.
Posluživanje hrane
Ovo pravilo je svima logično kad su u pitanju mnoge vrste jela, ali ne i kad je reč o raznim prilozima jelima, kao što je pomfrit. Dakle, izbrojte od deset do 12 komada i stavite pomfrit na svoj tanjir. Isto se odnosi i na prelive i namaze. Uzmite oko dve kašike navedenih namirnica na svoj tanjir, i to je sve. Nema repete!
NE PROPUSTITE
Pametno birajte namirnice
Kad je reč o zabavama s obiljem primamljive hrane, koja je neprestano dostupna, u vidu švedskog stola, ljudi “izgube kompas” i postaju neumereni u količini. Zato, umesto da se vodite isključivo željom i nasumično stavljate na tanjir sve što vam privuče pogled, strateški pristupite posluživanju – uzmite dva lagana priloga od povrća i dodajte jednu namirnicu za kojom najviše čeznete.
Na primer, ceo dan vam se jede sočni hamburger (s hambi pecivom!)? Nemojte se natrpati grickalicama ili kaloričnim predelom. Umesto toga, ispunite polovinu tanjira zelenom salatom i na to dodajte hamburger. Povrće na vašem tanjiru osiguraće vam važne hranjive materije, donekle vas zasititi, a ostaviće prostor za hranu za kojom čeznete, bilo da se radi o burgeru, ražnjićima ili ćevapima, prenosi Ljepota&Zdravlje.
