Broj obolelih od raka štitaste žlezde u Srbiji raste, a u poslednjih 10 godina samo na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije povećao se za neverovatnih 300 odsto.
Kako je prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta objasnio, broj obolelih raste u svim uzrasnim grupama, pa i među decom, kao i da je takva situacija svuda u svetu. On napominje i da je to, imeđu ostalog, direktna posledica černobiljske nuklearne katasrofe koja se dogodila 20. aprila 1986. godine, kao i da nije isključen ni uticaj osiromašnog uranijuma. Ova vrsta karcinoma najviše se razvila u Belorusiji, Ukrajini, Rusiji i u okolini nuklearne katastrofe gde je obolelo više od 20.000 dece. Radioaktivni oblak nije zaobišao ni Evropu pa ni našu zemlju.
Često ste zadihani, oznojeni, uznemireni? OVDE proverite da li imate problema sa štitnom žlezdom.
- Već šezdesetih godina 20. veka se shvatilo da ozračivanje lica, vrata ili dela grudnog koša, dakle presdela u blizini štitaste žlezde, i to malim dozama radioterapije, može dovesti do razvoja karcinoma štitaste žlezde - objašnjava doktor i dodaje:
- Pored spoljašnjeg zračenja postoji i unutrašnje. To se upravo dogodilo u Černobilju jer su se velike doze joda koncentrisale u štitastoj žlezdi. On se unosi mlekom, hranom... Ta radioaktivnost se skupljala u tom organu, te su deca dobijala rak štitaste žlezde. Mnogo je nuklearnih proba napravljeno i u Americi, Australiji, Atlanskom okeanu i Pacifiku, moguće je da je taj porast ovog karcinoma u stvari dug bahatosti civilizacije prema planeti - objašnjava Džodić.
Uzroci, simptomi, lečenje - OVDE pročitajte sve što treba da znate o štitnoj žlezdi.
On ističe da nije dokazano da su genetske promene zbog kojih pacijenti imaju agresivnije tumore na štitastoj žlezdi posledica osiromašenog uranijuma, ali da nije dokazano ni da nisu.
- Činjenica je da mi praktično za deceniju imamo 300 odsto veći broj obolelih od raka štitaste žlezde samo na Institutu. Među obolelima su i deca i odrasli - ističe on.
On, ipak, dodaje da je ova vrsta raka u početnom stadijumu jedan od najmanje agresivnih tumora, pa pacijent može biti izlečen u jednom danu ako se valjano operiše.
Kao savet šta bi mi mogli da učinimo sami kako bismo sačuvali štitnu žlezdu, profesor ističe izbegavanje hrane koja ima preveliku količinu joda kao što su ribe i morski plodovi.
- Doduše mi nemamo takav rizik, ali u Japanu gde su riba i morski plodovi često na meniju, imaju. Stres kao faktor rizika je nepoznanica. Bilo je pokušaja da se dokaže da i pušenje ima veze sa nastankom raka ove žlezde, ali pušenje ima najpre rizik za rak pluća, jednjaka, želuca, bubrega, mokraćne bešike. Gojaznost je rizik za rak dojke i pankreasa. Uopšte fizička neaktivnost i loš model življenja sa puno masne hrane povećavaju rizik od nastanka raka.
