Oksidativni stres je stanje u organizmu u kome postoji neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja od strane antioksidativne zaštite organizma. Prof. dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i specijalista medicine sporta, posebno se bavio ovom temom, objasnio šta je oksidativni stres i zbog čega je izuzetno važno što više znati o tom stanju.
- To je nešto što leži ispod svih bolesti, uzrok svih bolesti. Oksidacija je rđa i ona naglašava upalu, zapaljenje se ne vidi u organima, oni su unutra. Ali oksidativni stres povećava starenje kože, izaziva smeđe fleke na rukama... to su znaci da je telo pod uticajem slobodnih radikala koji opterećuju ćelije, kolagen, hrskavicu, kožu - objasnio je dr Čubrilo.
Takođe, istakao je kako previše šećera i masti utiče na naš organizam.
- Ovo su proizvodi našeg metabolizma. Ako u našem telu ima previše šećera, masti, proteina, naša "fabrika" radi i preko auspuha uklanja višak koji se jednostavno ne može pretvoriti u energiju. Kada se tome dodaju vazduh, voda, zračenje, telekomunikacije, sve su to pokretači koji potenciraju razvoj slobodnih radikala, a koji izazivaju bolesti srca, zglobova, autoimune bolesti. Ispod njih leži oksidativni stres ili "rđanje" našeg tela - istakao je čuveni stručnjak u emisiji RTS Ordinacija.
Doktor savetuje da svako jutro počnete časom mlake, skoro tople vode sa kašičicom mlevene kurkume u kojoj se istopi i kašičica meda, ako želite da se oslobodite oksidativnog stresa. Savetuje i razblaženo jabukovo sirće, ali samo jednu vrstu.
Dr Čubrilo je izdvojio pet najvažnijih antioksidanata, a to su: alfalipoična kiselina, vitamin C, glutation, vitamin E i konezim Q10. Zato preporučuje uzimanje pola tablete od 500 mg vitamina C uz svaki obrok, što je 750 mg tokom dana.
Alfapoinska kiselina se nalazi u spanaću, šparglama, krompiru, brokoliju, kuvanom domaćem paradajzu... Ove hranljive materije mogu da se u dovoljnoj količini unesu u organizam iz ovih namirnica.
- Do 25. godine naše telo proizvodi dovoljno koenzima Q10. Kada imamo više od 50, 55 godina, ovaj nutrijent ne postoji u ćelijama. Tada bi ga već trebalo uzimati dva, do triput godišnje. Svako ko uzima statine treba da uzima koenzim Q10. Oni utiču na smanjenje količine ovog koenzima - kaže doktor.
(Stil/ Srećna Republika)
NE PROPUSTITE
Kako da spojimo mentalno i fizičko zdravlje otkrio je imunolog, prof. dr Borislav Kamenov!
