komplikacije pandemije

DA LI JE SADA POZNATO ODAKLE JE NASTALO TOLIKO SOJEVA KORONE: Raširili su se među ljudima sa slabijim imunitetom?

Kao i ostali virusi, i Kovid-19 mutira. Međutim, reč je o većinom beznačajnim mutacijama jer, kod većine ljudi, period infekcije traje oko nedelju dana

Medicina
Autor:
Foto: Shutterstock

Uoči katoličkog Božića 2020. godine,  svetom se proširila vest o pojavi novog soja korona virusa. Nazvali su ga “britanskim” koji se brže i lakše širi.

 

Nakon britanskog, usledili su južnoafrički, njujorški, češki, brazilski...

 

Nekima od njih, pogotovo južnoafričkom, pripisivane su i “moći” zaobilaženja čak i imuniteta stvorenog vakcinom, ali nije zvanično potvrđeno.

Postavlja se pitanje da li postoji objašnjenje kako pomenuti sojevi zapravo nastaju i zašto su počeli da se pojavljuju skoro godinu dana nakon početka globalne pandemije.

 

“Pretpostavljamo da je virus zarazio nekoga sa slabim imunitetom. Potom se smestio u njegovo telo i mesecima prilagođavao raznim uslovima pre nego što je zarazio neku drugu osobu”, rekao je virusolog Ravindra Gupta sa Univerziteta u Kembridžu za New York Times.


Promene u rasporedu vakcinisanja?


Ako se ovo pokaže istinitim, moglo bi doći do promena u programima vakcinisanja u zemljama koje  još nisu započele imunizaciju stanovništva ili su vakcinisale jako malo ljudi.

 

“To znači da bi apsolutni prioritet za cepivo trebalo da imaju ljudi sa slabijim imunitetom, poput obolelih od raka, i to nezavisno od dobi. Što ih prije zaštitimo, manji je rizik da će se njihova tela pretvoriti u inkubatore za nove sojeve”, rekao je dr. Adam Lauring, virusolog sa Unvierziteta u Mičigen,

 

On dodaje da bi tu mogao nastati problem jer ljudi sa slabim imunitetom često ne razviju jak imunološki odgovor na virus:

 

“To znači da bi se moglo dogoditi da vakcine kod njih slabije deluju.

 

Njima bi u slučaju da cepiva ne rade, trebalo davati i koktel monoklonalnih antitela koja se koriste u lečenju raka.”

 

Virus u organizmu može ostati mesecima


Kao i ostali virusi, i korona virus mutira kod umnožavanja. Ali, reč je o većinom beznačajnim mutacijama jer, kod većine ljudi, period infekcije traje oko nedelju dana što je nedovoljno da bi virus razvio više od jedne mutacije “vredne pažnje”.

 

Međutim, kroz period od nekoliko meseci ili godina, virus može spojiti te “vredne mutacije” i tako povećati svoju sposobnost zaobilaženja imunološkog odgovora našeg organizma, bilo da je on stvoren zaražavanjem ili vakcinisanjem.


Period od nekoliko meseci ili godina kod ljudi sa slabim imunitetom može trajati znatno kraće što znači da virus brže može povezati “vredne mutacije”.

 

Brojne studije pokazale su i da kod takvih ljudi virus u organizmu može ostati i do osam meseci što mu otvara velike mogućnosti evoluiranja.

 

Vakcinisanje što više


Naučnici smatraju da je jako bitno brojeve zaraženih držati na što nižim nivoima kako bi ujedno i smanjili mogućnost zaraze imunokompromitovanih ljudi i samim time zaustavili stvaranje novih mutacija.

 

Ono u čemu se stručnjaci ne slažu jeste da li treba na listu imunokompromotovanih dodati i sve starije od 65 godina ili prioritet treba da imaju samo hronični bolesnici, kao i ljudi čiji organizam ne stvara dovoljno antitela.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...