Zapamtite

TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM: Ovo su prvi simptomi NAJTIŠEG UBICE!

Ono što se Nikolini Pišek i njenoj ćerki desilo juče moglo je da ima teže posledice, ali srećom sve se dobro završilo

Medicina 09.02.2021. - 14:04h Autor: simptomi.rs
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Juče je ceo region šokirala vest da su voditeljka Nikolina Pišek i njena ćerka Una pronađene onesvešćene u stanu, kako se kasnije ispostavilo, zbog trovanja ugljen monoksidom usred neispravnih cevi za grejanje.

 

Srećom, Nikolina i Una pronađene su na vreme, ukazana im je pomoć, pa je fatalan ishod sprečen.

Kako ugljen dioksid i ugljen monoksid deluje na telo čoveka i da li ga možemo prepoznati na vreme?

 

Mehanizam delovanja

 

Dejstvo na čoveka je trostruko: utiče na dis­anje, kiselo-baznu ravnotežu i sluzokožu. Ugljen-dioksid se rastvara u serumu i stva­ra ugljenu kiselinu, i tako daje respira­tornu acidozu, tahipneju kao fiziološki odgovor, ali se na taj način opet više ugljen-dioksida unosi iz atmosfere. Pored opšteg delovanja na nervni sistem, ugljen-dioksid izaziva i paralizu mišića, poseb­no miokarda. U slučaju dužeg delovanja dovodi do gubitka svesti.

 

Klinička slika

 

Akutno trovanje ugljen dioksidom i njegovi simptomi zavise od koncentracije i trajanja izloženosti. Koncentracije od 3 do 5% izazivaju hiperventilaciju, dispneju, glavobolju i konfuziju. Pri koncentraciji od 8 do 10%, pored ovih simptoma javlja se poremećaj vida, znojenje, tahipneja, hiper-tenzija, tahikardija, a koncentracije preko 10% izazivaju poremećaj svesti, ataksije, konvulzije, hipotenziju. Kada su koncen­tracije u vazduhu preko 30% dolazi do kome, grčeva i ubrzo nastupa smrt usled srčanog zastoja. U neprovetrenim prosto­rijama sa ustajalim vazduhom trovanje mo­že imati drugačiju sliku, sa znojenjem, osećajem žedi, dispnejom, stenokardijama, hipotenzijom i komom.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

Terapija

 

Mere prve pomoći i lečenja jesu prekid ekspozicije, veštačko disanje, kiseonik, simptomatske i suportivne mere.

 

Ugljen-monoksid

 

Trovanje ugljen-monoksidom najčešće je od svih inhalacionih trovanja uopšte. Iz­vori ugljen-monoksida su nepotpuno sagorevanje goriva, upotreba drvenog uglja, prirodnog gasa, u industriji i domaćinstvu, benzinski motori sa unutrašnjim sagorevanjem i požari.

 

Mehanizam trovanja

 

Mehanizam trovanja ugljen-monoksi­dom je kompleksan. U osnovi je hipoksija zbog vezivanja ugljenika za gvožde, stvaranje karboksihemoglobina. S obzirom da on nije sposo­ban za transport kiseonika, uprkos ade­kvatnom parcijalnom pritisku kiseonika u krvi, postoji smanjena količina arterij­skog kiseonika. Karboksihemoglobin otežava disocijaciju preostalog oksihemoglobina, pomerajući krivu njegove disocijacije u levo, smanjujući na taj način dostavljanje kiseonika drugim tkivima.

 

Dodatna toksičnost posledica je veziva­nje za druge hemoproteine kao što je mioglobin (stvaranje karboksimioglo-bina, što dovodi do miokardnih pore­mećaja i disritmija), citohrom a3 (odgo­voran za respiratorni ciklus) i P450 (učestvuje u oksidativnom ciklusu leko-va i hormona).


Ovaj gas deluje i na trombocitni azot-oksid, potentni vazodilatator što može delimično objasniti hipotenziju u tro­vanju.

 

Eliminacija ugljen-monoksida iz organi­zma odvija se preko disajnih puteva. Polu-vreme izlučivanja je 320 minuta pri udisa­nju čistog vazduha, 40 minuta pri udisanju 100% kiseonika i 20 minuta nakon prime-ne 100% kiseonika pod pritiskom od 2,5 at­mosfere.

Klinička slika

 

Postoje veoma značajne individualne razlike u raznim stepenim trovanja, a naj­raniji simptomi i znaci često su nespecifič­ni i mešaju se sa drugim oboljenjima.

 

Lako trovanje se manifestuje glavobo­ljom, mučninom, vrtoglavicom, povraća­njem.


Srednje teško trovanje uslovljava bol u grudima, otežano razmišljanje, zama­gljen vid, dispneju pri naporu, tahikardiju, tahipneju, ataksiju, mionekrozu.


Teže trovanje se karakteriše steza­njem u grudima, palpitacijama, dezorijentisanošću, komom, ventrikularnim disritmijama, hipotenzijom, mi-okardnom ishemljom, konvulzija-ma, ružičastom bojom kože. Smrt je posledica asfiksije, paralize centra za disanje ili poremećaja srča­nog rada.

 

Dijagnoza

 

Za postavljanje dijagnoze značajni su:

 

Anamneza i klinička slika

 

  • Nivo karboksihemoglobina (COHb) u krvi. Iako visoki nivoi karboksihemo­globina potvrđuju ekspoziciju ugljen-monoksidu, nisu prediktivni za ishod niti težinu trovanja, jer se nivo može vratiti na nulu ako je bolesnik lečen ki-seonikom.

 

 

  • Gasovi arterijske krvi-metabolička acidoza

 

  • Dopunske analize: EKG-poremećaji rit­ma, sprovodenja, repolarizacione smet­nje; EEG-difuzno usporeni talasi; CT glave - smanjena gustina u beloj masi i globus palidusu.

 

Neurološke sekvele trovanja

 

Perzistentni ili odloženi efekti akut­nog trovanja ugljen-monoksidom uklju­čuju demenciju, amnestički sindrom, psihozu, parkinsonizam, paralizu, horeu, kortikalno slepilo, apraksiju, agnoziju, perifernu neuropatiju i inkontinenciju. Neurološkim promenama može prethoditi latentni interval od 24 časa do 40 dana. Većina neuroloških sekvela povezana je sa gubitkom svesti u akutnoj fazi trovanja. CT i NMR potvrđuju oštećenje bele mase i hi-pokampusa.

 

Terapija

 

Pored prekida ekspozije, terapija trova­nja ugljen-monoksidom podrazumeva što ranije davanje kiseonika koji direktno kompenzuje hipoksiju u tkivima, istiskuje ugljen-monoksid iz veze sa hemoglobinom i drugim hemoproteinima. Treba ga dati u koncentraciji 100%, najbolje preko oronazalne sonde, maske ili endotrahealne tube. Hipotenzija se leči intravenskim tečnostima. Korekcija acidobaznih poremećaja je kontroverzna i može dovesti do ćelijske hipoksije, sekundarne na pomeranje krive disocijacije oksihemoglobina ulevo. Tera­pija kod težih trovanja jeste hiperbarični kiseonik koji povećava količinu rastvorenog kiseonika oko deset puta, što je dovoljno da obezbedi cerebralne potrebe.

 

Indikacije za hiperbaričnu oksigenaciju (HBO) su: sinkopa, koma, konvulzije, Gla-zgow koma skor <15, bilo kakav neurološki poremećaj, karboksihemoglobin >25%, kar-boksihemoglobin >15% u trudnica, ishemi-ja miokarda, ventrikularne disritmije, perzi­stentni neurološki simptomi.

 

Optimalni period u kojem bi trebalo započeti ovu vr­stu lečenja je unutar 6 časova od ekspozici­je, a kada je reč o trajanju terapije, postoje različiti protokoli u zavisnosti od indikacije.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs