Korona virus kod većine ljudi isprovocira jaku reakciju imunološkog sistema, ali nekoliko nedavno objavljenih studija utvrdilo je da je broj antitela kod osoba koje su preležale KOVID-19 u mesecima nakon zaraze pao.
Upravo nakon tih otkrića počela su nagađanja da otpornost na korona virus ne traje dugo, što ruši nadu da će se napraviti efikasna vakcina. Međutim, mnogi naučnici sada tvrde da je ta briga preterana, piše Scientific American.
Naime, studija urađena na maloj grupi pacijenata u Kini pokazala je da je nivo antitela tokom oporavka značajno pao i kod obolelih od Covida-19 sa simptomima i kod onih bez simptoma, te da se antitela kod 40 posto asimptomatskih pacijenata uopšte nisu mogle prepoznati.
Radna verzija studije engleskih naučnika koja nije recenzirana, a koja je sredinom jula objavljena na internetu pokazala je da je nivo antitela znatno pao nekoliko meseci od zaraze. T znači da su ljudi koji su tokom bolovanja osetili blaže simptome imali manje antitela.
Mala studija objavljena 21. jula u časopisu "New England Journal of Medicine" otkrila je "brzo truljenje" antitela među pojedincima koji su imali blage simptome Kovida-19.
Iako rezultati ovih studija izgledaju loše, nekoliko stručnjaka je za Scientific American otkrilo kako smatraju da ti padovi nisu toliko zastrašujući kako je izgledalo, te da su neki padovi kod broju antitela normalni i očekivani, kao i da su antitela smo jedan deo priče o imunitetu.
Oni dodaju da dokazi iz studija o drugim virusima i o zarazama korona virusom SARS-CoV-2 sprovedenih na životinjama ulivaju optimizam.
Takvu procenu će s olakšanjem dočekati svi koji rade na vakcinama.
Scientific American napominje da će samo longitudinalna istraživanja na ljudima koji su se zarazili koronavirusom SARS-CoV-2 pokazati da li antitela daju dugotrajnu zaštitu.
Kod čoveka razlikujemo dve vrste imuniteta - urođeni i stečeni.
Urođeni imunitet na isti način reaguje prema svakom štetnom agensu, dok se stečeni razvija se u kontaktu s uzrocima bolesti, te je potrebno određeno vreme da se razvije.
U sklopu stečenog imuniteta deluju antitela, te T i B limfociti koji prepoznaju i bore se protiv štetnog agensa.
Neka antitela, poznata kao neutralizujuća antitela, mogu da se vežu uz određeni deo patogena, te ga deaktiviraju. Naučnici smatraju da prisutnost tih antitela kod onih koji preboleli Covid-19 može da znači da su imuni na bolest.
Nadovezavši se na studiju u časopisu "New England Journal of Medicine", koja je pokazala da su neki pacijenti s blagim simptomima svakih 36 dana gubili pola antitela koja su se borila protiv korona virusa, profesor mikrobiologije na Medicinskom fakultetu Icahn u Americi, Florian Kramer kaže da to nije brzo truljenje.
U studiji koju je radio sa svojim timom, a koja još nije recenzirana, primećen je skromniji pad broja antitela. Kod nekih ispitanika je čak zabiežen i porast broja antitela.
Ania Vajnberg, profesorka na Icahnu kaže da je pad broja antitela normalan.
"To me ne čudi jer više niste bolesni", kaže.
"Nakon što osoba pobedi infekciju, očekuje se da će joj se antitela vratiti na osnovni nivo. Ako bi se ta osoba ponovo zarazila, B limfociti bi mogli da proizvode veći broj antitela. A možda bi i osnovni nivo mogao biti dovoljan za borbu protiv infekcije. Ono što, međutim, ne želimo da vidimo jeste da antitela nakon dve nedelje padnu na nulu. Iskreno, to bi bilo dosta neočekivano. Ali, činjenica da antitela s vremenom padaju nije šokantna", pojasnila je Vajnberg.
Virusolog i imunolog Zania Stamataki je saglasna sa Vajnbergom.
"Podaci o padu broja antitela nisu zastrašujući. Vidimo manji pad, što je očekivano.Ne mislim da je prisutno brzo truljenje o kojem su drugi svedočili."
Autori studije u "New England Journal of Medicine" rekli su za Scientific American da stoje iza svog rada,te da su druge studije pokazale da njihova interpretacija nije pogrešna.
Stamataki i drugi upozoravaju da tek treba utvrditi mogu li antitela sprečiti ponovnu infekciju.
"Prisutnost antitela ne znači da su ti ljudi zaštićeni već da njihovo telo može da prepozna virus i imunološki odgovori tako da u budućnosti može biti zaštićen. Ne znamo koliko je antitela potrebno da se osoba zaštiti od ponovne infekcije do koje može doći šest ili sedam meseci nakon prve. Ali saznaćemo uskoro", rekla je Stamataki.
Naučnici su se orjentisali na antitela jer ih je relativno lako izmeriti putem labaratorijskih nalaza krvi.
Ali neki su uočili da bi i T limfociti mogli snažno da odgovore na infekciju, a Stamataki kaže da bi neki na korona virus mogli odgovoriti urođenim imunitetom, tako da ga imunološki sistem zapamti.
Nemački naučnici i lekari u strahu: Pacijenti koji preleže koronu mogu imati trajna oštećenja srca!
