zdravlje

Nutricionista otkriva: Evo zašto je vitamin D neophodan i pomaže li u borbi sa korona virusom!

U jeku pandemije mnogi stručnjaci se bave povezanosti nedostatka vitamina D i infekcije COVID-19

Medicina 01.05.2020. - 18:34h Autor: Stil/Tportal.hr
Foto: Shutterstock

Godinama se vitamin D posmatrao kao važan mineral za snažne kosti i zube, ali lista njegovih pozitivnih učinaka na zdravlje je duga. 

 

Vitamin D štiti imunitet na više načina, a kada je reč o infektivnim bolestima kao što je Covid-19, naučnike posebno zanimaju njegova antiinfektivna svojstva.

 

Svetska zdravstvena organizacija, kao i druge institucije, poput Evropske agencije za sigurnost hrane, izdale su preporuke za ishranu koja će ojačati organizam u borbi protiv korona virusa. 

 

Nema uverljivih dokaza za to da određena hrana ili način ishrane mogu da utiču na imunološki sistem, te budu prevencija korona virusa ili izleče zaraženu osobu. Ali, određeni vitamini i minerali iz ishrane svakako mogu da ojačaju imunitet, što je veoma važno tokom pandemije.


Osim fizičke aktivnosti, izbegavanja stresa,  dovoljno sna, važno je da ishrana bude zdrava, te bogata povrćem i voćem, izvorom hranjivih materija.

 

Nutricionista Zrinka Šmuljić objašnjava preporučuje li se vitamin D samo u preventivne svrhe ili zaista pomaže u ozdravljenju obolelih od korona virusa.

 

Zašto je vitamin D neophodan?


Iz savetovališta za ishranu upozoravaju kako se danas susrećemo s pandemijom nedostatka vitamina D u opštoj populaciji. Adekvatan nivo ovog vitamina u krvi, koji nema negativnih učinaka na zdravlje, viša je od 75 nmol/L ili 30 ng/mL, status tog vitamina u organizmu zavisi od godišnjeg doba, a mnogi ne znaju da se najniže vrednosti mere tokom zime.


Vitamin D je neophodan nam za brojne procese koji se odvijaju u našem organizmu. Najpoznatija njegova uloga u organizmu je regulisanje ravnoteže između kalcijuma i fosfora, čime utiče na zdravlje kostiju, učestvuje u rastu i razvoju, utiče na rad imunološkog istema, te na rast živčanih ćelija.

 

Više je naučnih dokaza o povezanosti nedostatka vitamina D s razvojem kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti, tumora, autoimunih bolesti, infektivnih bolesti, a nizak nivo vitamina D u krvi utvrđenisu i kod gojaznih osoba', kaže dr. Šmuljić.

 

Vitamin D jača imunitet do maksimuma: U ovim namirnica ga ima najviše!

foto: Profimedia

Povezanost vitamina D i korona virusa


Postavlja se pitanje zašto se vitamin D preporučuje za respiratorne bolesti, poput korona virusa - pomaže li zaista ili je reč o mitu. Šta kažu naučnici?


Nedostatak vitamina D povezan je s različitim bolestima koje zahvataju pluća i gornje disajne putove, poput gripa, HIV-a, hepatitisa, hronične opstruktivne plućne bolesti, astme, hroničnog rinitisa, tuberkuloze...

 

U nedavno objavljenom istraživanju u časopisu Nutrients objašnjeno je kako mehanizmi kojima vitamin D može da smanji rizik od infekcija uključuju proizvodnju antimikrobnih proteina katelicidina i defenzina, a koji mogu da smanje umnožavanje virusa i koncentraciju protivupalnih citokina što oštećuje tkivo pluća i tako pogoduje nastanku upale.

 

"Teze koje povezuju vitamin D i korona virus navode kako je zaraza počela da se širi tokom zime, u periodu u kojem je nivo vitamina D najniži, kako visoke temperature i letnji meseci ne pogoduju širenju korona virusa, kao i da je stopa smrtnih slučajeva viša kod starijih osoba s hroničnim bolestima, što je  povezano s niskim nivom vitamina D', objašnjava nutricionista.

 

Evropsko društvo za kliničku ishranu i metabolizam (ESPEN) izdalo je smernice za nutritivnu podršku obolelima od korone, u kojima se navodi kako suplementacija vitaminom D treba da bude deo lečenja obolelih.

 

'Buduća istraživanja utvrdiće se da li je nedostatak vitamina D češći kod osoba zaraženih korona virusom i je li koncentracija vitamina D u krvi bolesnika povezana s ishodom bolesti', dodaje nutricionista.

 

Sunce je glavni izvor vitamina D


Kako bismo telu osigurali dovoljnu količinu vitamina D,  treba boraviti na suncu, koji je glavni  izvor ovog vitamina. Njegov glavni izvor endogena je sinteza u koži podstaknuta sunčevim UVB zračenjem, nakon čega dolazi do hidroksilacije u jetri, u kojoj nastaje 25-hidroksivitamin D (25(OH)D ili vitamin D2). To je glavni oblik u kojem vitamin D cirkuliše krv, iako u bubrezima prolazi još jednu hidroksilaciju i prelazi u aktivan oblik, 1,25-dihidroksivitamin D3.

 

Čuva zdravlje kostiju i smanjuje depresiju: Vitamin D je moćni suplement, leči ovih 5 bolesti!

foto: Shutterstock

Glavno mesto hranjenja vitamina D je masno tkivo.

 

Brojni faktori utiču na sintezu vitamina D u koži, uključujući geografski položaj, boju kože, dob, korišćenje krema sa zaštitnim faktorima i zdravstveno stanje. Zbog toga je jako teško utvrditi vremenski period boravka na suncu.

 

Prema istraživanjima, belcima je dovoljno 10-30 minuta tri puta nedeljno oko podneva osunčati podlaktice i potkolenice kako bi nivo vitamina D u krvi bio zadovoljavajući. Iako zvuči jednostavno, ljudi puno vremena borave u zatvorenim prostorima, pogotovo tokom letnjih meseci, štite se odećom i zaštitnim kremama, što smanjuje sintezu vitamina D', objasnila je nutricionista.

 

Vitamin D moguće je uneti i hranom


Unos ovoga vitamina hranom u proseku je veoma mali u populaciji, te iznosi svega 20 posto od ukupnih dnevnih potreba.

 

Najbogatiji prirodni izvor vitamina D3 u hrani su ulja masnih riba. Hrana bogata vitaminom D3 obuhvata ribu (tuna, sardina, skuša, bakalar, losos), rakove i plodove mora, neke vrste pečuraka, kvasac, goveđu jetru i žumance, te namirnice koje su bogate vitaminom D, poput nekih margarinskih namaza.

 

Ako sad budemo radili ove dve stvari, korona virus može opet da se razbukta!

foto: Shutterstock

Zbog oskudnog izbora namirnica koje sadrže vitamin D nešto je teže ishranom u potpunosti nadoknaditi potrebnu količinu, ali nije nemoguće.

 

'Vitamin D putem hrane apsorbuje se u intestinalnom traktu s masnoćama jer je topiv u mastima, a za apDoktor Vajs lečio je hiljade obolelih od korona virusa: Ljudi ne shvataju da jedna jedina stvar može da ih spasi!sorpciju su potrebne i žučne soli. Procenjuje se da se apsorbuje 50 posto unete količine, a tek nekolicina hrane izvor je vitamina D. Da bismo ga uneli dovoljno samo iz hrane, treba svakodnevno konzumirati. Kao primer, veće žumance jajeta sadrži oko 40 IU vitamina D, dok je najbolji prehrambeni izvor losos (85 g lososa sadrži otprilike 700 IU vitamina D). Preporučeni dnevni unos za odrasle osobe iznosi 600 IU (International Units)', pojašnjava nutricionista.

 

Pažljivo dozirajte unos suplemenata vitamina D

 

Suplementacija vitaminom D preporučuje se kod nedostataka utvrđenih laboratorijskim nalazima. Klinička stanja u kojima može biti korisna suplementacija vitaminom D su: hipertenzija, šećerna bolest, autoimune bolesti, onkološke bolesti, multipla skleroza, upalne bolesti creva, te se preporučuje starijim osobama, osobama koje se retko izlažu suncu ili žive u severnijim područjima', pojašnjava Šmuljić i dodaje kako je bolje na bilo koji način osigurati organizmu dovoljnu količinu vitamina D nego nikako.

 

" Nedostatak vitamina D manifestuje se hroničnim umorom uprkos dovoljnoj količini sna, bolovia u mišićima, slabošću ili grčenjem mišića, depresivnom raspoloženju, a to vam nikako ne treba u ovim teškim vremenima.

 

Doktor Vajs lečio je hiljade obolelih od korona virusa: Ljudi ne shvataju da jedna jedina stvar može da ih spasi!

 

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...