Ukoliko primetite i jedan od simptoma, nije na odmet da se obratite kadiologu.
Bol u grudima
Bol u grudima može da ukazuje da nešto nije u redu i da biste trebali da se prekontrolišete. Iako srce nije jedini razlog zbog koga se javlja ovakav bol, nije na odmet da posetite lekara i odlobodite se sumnji.
Bol koji je povezan sa srčanim tegobama ima i prateće simptome kao što su osećaj pritiska i težine na grudima, bol koji se proširuje na leđa, vilicu, ramena i ruke. Ovakav bol uglavnom traje nekoliko minuta i ponavlja se nekoliko puta u kratkom vremenskom periodu. Kratak dah, znojenje, vrtoglavica i mučnina uglavnom idu uz njega.
Visok krvni pritisak
On je glavni faktor rizika za nastanak srčanih smetnji. Još ga nazivaju i tihi ubica, jer ne postoje simptomi na osnovu kojih biste mogli da zaključite da sa vašim krvnim pritiskom nešto nije uredu, osim ukoliko ga ne izmerite. Iz tih razloga je poželjno je redovno kontrolisati njegov nivo.
Niste ni svesni opasnosti po zdravlje: Evo kako prepoznati da li proklijali krompir smemo jesti!
Gubite dah
Ako vam se ovo često događa to može da ukazuje na aritmiju ili koronalne bolesti.
Duvanski dim
Pušači imaju znatno veće šanse da naruše zdravlje srca, pa im se savetuje redovan odlazak kod lekra.
Visok nivo holesterola
Povišen nivo ukazuje da se masnoća nakupila na krvnim arterijama, a takvo stanje je vrlo rizično. U normalu se dovodi ishranom ili u krajnjem slučaju lekovima.
Hronično oboljenje bubrega
Ukoliko vam bubrezi ne rade kako treba, nastaje rizik i od srčanih oboljenja.
U porodici je već neko bolovao od sličnih bolesti
Neka srčana oboljenja su nasledna. Ukoliko je neko iz porodice već imao ovakav problem, lekar može da odredi stepen rizik koji se razvio kod vas.
Bolest perofernih arterija
Periferna arterijska bolest predstavlja suženje perifernih arterija, pogotovo u nogama. Slična je bolesti koronarnih arterija i često se događa da osoba boluje od obe bolesti. Pušenje, visoki krvni pritisak, holesterol i dijabetes povećavaju rizik. Promene na perifernim arterijama uzrokuju sužavanje odnosno na kraju i začepljenje arterije.
Smanjena fizička aktivnost
Da bi telo, pa i srce dobro funksionisalo, potrebno je da budete fizički aktivni. Vežbanje sa sobom nosi veliki broj benefita za čitav organizam, pa se preporučuje bilo koji vid fizičke aktivnosti barem 2 puta nedeljno. Savremeni način života je smanjio ovu aktivnost na minimum, a upravo to stvara ogroman rizik za bolesti srca.
Višak kilograma
Najopasniji kilogami su oni nakupljeni u predelu stomaka. Salo na tom delu ukazuje da su svi organi ugroženi, a najviše srce. Pravilna i zdrava ishrana je obavezna za normalno finkcionisanje i smanjenje rizika od nastanka srčanih smetnji.
Hašimoto ili oboljenje štitne žlezde: Samo na ovaj način možete da vratite telo na pravi put!
