Dolaskom hladnijih dana mnogim ljudima pada raspoloženje i nisu druželjubivi kao obično, skloniji su prejedanju, a izlaskom iz kuće oči im počnu pojačano suziti - zašto?
Jedan od njih je curenje nosa, ili kako bi lekari to stručno opisali - hladnoćom inducirani rinitis. Ova pojava poznata je i kao 'skijaški nos' jer posebno utiče na pojedince koji se bave zimskim sportovima.
Procenjuju da kod oko 90 posto ljudi nos curi kada izađu na hladnoću. To je zapravo način kako telo štiti pluća od smrzavanja. Živci unutar nosa osećaju hladan vazduh pa podstiču zagrevanje krvotoka i navalu sluzi koja pretvara hladan udahnuti vazduh u vlažnu paru. Kada dođe do kraja našeg nosa, vazduh je zagrejan već na 26 Celzijusa, tako da se plućne ćelije ne smrznu.
Istraživanja pokazuju da naš nos može proizvesti do 400 ml sluzi na dan u uslovima smrzavanja. To je obično previše, ali naša priroda se brine da smo sigurni. Rezultat svega je neugodno curenje iz nosa. Dekongestivni lekovi (kapi za nos) mogu to da zaustave, ali tada zaustavljaju ovu korisnu telesnu funkciju. Bolji izbor je dobro se obezbediti maramicama.
Epidemiolog Predrag Kon savetuje: Radite ovo i zaštitićete se od prehlada, virusa i gripa!
Usne su ispucale
Drugi način reakcije tela na hladnoću su ispucale usne. Naime, kada je izloženo hladnoći, ono pokušava da se prekrije što bolje gustim zaštitnim slojem naziva - stratum corneum. Taj sloj se sastoji od mrtvih ćelija kože koje čine čvrstu barijeru između donjih slojeva kože i okoline. To je razlog zašto usne postaju suve i ispucale kada je hladno. Osim toga, kada je hladno i vetrovito, ljudi imaju potrebu da usne liznu jer su suve, a to je greške jer zaštitni deo enzima razgrađuju i one pucaju.
Dermatolozi Mayo klinike savetuju korišćenje balzama bez boja i mirisa. I svakako ne ližite usne pre nanošenja balzama jer će to samo 'zaključati' enzime koji rastvaraju zaštitni sloj na njima, prenosi Daily Mail.
Hvale se da su jači pol, a onda dođe prehlada: Zašto su muškarci osetljiviji na grip od žena?
Oči pojačano suze
I suzne oči su nešto tipično za izloženost tela hladnoći, posebno hladnom vetru. Oči postaju mutne i suzne. I to je jedan od mehanizama zaštite, u ovom slučaju radi se o zaštiti očiju od isušivanja i bolne suvoće.
Na temperaturi smrzavanja, uljna materija - meibum - zadužena za stvaranje zaštitnog vlažnog filma na očima postaje previše gusta zbog hladnoće. To rezultira time da oči nisu dovoljno podmazane, pa postaju bolne.
Kako bi se to regulisalo, suzni kanali pojačano rade i tako štite oči.
Naučnici tvrde: Kada vas hvata prehlada, uradite ovo i pobedićete je!
Moramo češće u toalet
Pojačano mokrenje je, takođe, sasvim normalna pojava.
Istraživači sa Helsinškog Univerziteta su zamolili grupu muškaraca da izađu na hladno vreme i njihova potreba za mokrenjem se udvostručila, a lekari to nazivaju - hladnoćom induciranom diurezom.
Međutim, nakon sat vremena njihova tela su se prilagodila na hladnoću i taj poriv za učestalim mokrenjem je nestao.
Iako nemaju tačno objašnjenje, stručnjaci kažu da se krvni sudovi stisnu na hladnoći kako bi se toplota u unutrašnjosti tela zadržala, a to povećava krvni pritisak, a tada bubrezi pokušavaju izbacivanjem tečnosti taj pritisak da smanje.
Raspoloženje se menja
Dolaskom hladnijih dana mnogi ljudi postaju lošijeg raspoloženja i manje su društveni. Psiholozi sa Univerziteta Yale otkrili su da ljudi tokom igranja igara u kojima je potrebna saradnja, imaju više poverenja u saigrače kada je toplo, više nego kada im je hladno. Skeniranje njihovih mozgova pomoglo je u razumevanju toga.
Dr. Tristen Inagaki, psihološki istraživač na Univerziteta u Pitsburgu, smestio je volontere pod MRI skener dok su u isto vjeme čitali nežna pisma puna ljubavi od prijatelja i porodice ili držali tople paketiće u rukama. U oba slučaja došlo je do reakcije u jednaka dva dela mozga - onom povezanom s uživanjem u pozitivnim emocijama i delom odgovornim za osećaj poverenja, privrženosti i nagrađivanja.
Stručnjaci kažu da ljudi još od najranijih dana povezuju toplotu s osećajem udobnosti i sigurnosti, dok hladnoću doživljavaju kao pretnju svom životu. Naučnici su shvatili da usamljeni ljudi češće uživaju u vrućim kupkama i tuširanju vrućom vodom, više nego što je normalno.
Prehlada ili nešto gore: Šta može da vam se desi ako zaspite mokre kose!
Potreba za prejedanjem
Lekar Andrju Higinson i stručnjak za životinjsko ponašanje na Univerzitetu u Exeteru, kaže da nas hladna zimska klima podsvesno počinje pozivati na prejedanjem. On je uveren kako postoji evolucijsko objašnjenje za to, a sve se svodi na preživljavanje.
Hranjenje masnoća je osiguranje od rizika nemogućnosti pronalaska hrane tokom dugih zimskih meseci.
Zato, želite li da održate liniju vitkom, pojačajte grejanje u kući. Prema jednom istraživanju, ljudi kod kojih je više od 23 Celzijusa a imaju prosečno niži indeks telesne mase od ljudi kojima je u domu manje od 19.
Ruski doktor upozorava: Zbog ovih grešaka roditelja decu hvata prehlada i virus!
