3 KOROVA KOJA OVOG PROLEĆA MORATE DA UBERETE I SPREMITE: Ovako su naši stari podizali imunitet i štitili se od bolesti

Naši stari su jeli prirodnu hranu, ubranu u dvorištu - pa su se kopriva, tušt i maslačak spremali u svim jelima tokom proleća

Fitnes & Nutricija
09:59h Autor:
3 KOROVA KOJA OVOG PROLEĆA MORATE DA UBERETE I SPREMITE: Ovako su naši stari podizali imunitet i štitili se od bolesti
3 korova kojima su se Srbi lečili, Foto: Profimedia

Znanje koje nam je ostalo od naših starih kaže da su samonikle bilje u dvorištu prava riznica vitamina i minerala. Sve što vam je potrebno da biste se oslobodili od "prolećnog umora" nalazi se u vašem dvorištu. Zato ovo leto nikako ne treba da zanemarite 3 biljke koje niču ispred vaših vrata. Reč je o tuštu, maslačku i koprivi.

Iako se ove tri biljke smatraju korovom, ni su prava riznica minerala i vitamina, neophodnih za rast i razvoj tela i održavanje dobrog zdravlja.

Tušt

Tušt
foto: Profimedia

Zovu je još i bljušt, tušanj, tušac i portulak. Prava zvezda među samoniklim biljkama je - tušt, Portulaca oleracea. Tušt je prava riznica omega-3 masnih kiselina toliko bitnih za naše zdravlje. Postoji velika verovatnost da ova biljka upravo sada raste u vašem dvorištu, jer prema statistici, on je najprošireniji "korov" na svetu.

Tušt je minijaturna biljka, sa sočnim mesnatim listovima i crvenkastim stabljikama. Raste kao samonikla biljka u dvorištima, uz reke, potoke, kanale i rubove šume. Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu.

Odličan je izvor antioksidanata, vitamina C, A, B i E te omega-3 masnih kiselina.

Osim obilja omega-3 masnih kiselina, tušt sadrži: šest puta više vitamina E od spanaća, sedam puta više beta-karotena nego šargarepa, 25 mg vitamina C po šoljici (20% preporučenog dnevnog unosa) magnezijuma, kalcijuma, železa, vitamina B2, kalija, fosfora i mangana.

Tušt je vrlo koristan ukoliko imate mokraćne ili probavne probleme. Ima antigljivično i antimikrobno delovanje. Koristan je i kod kožnih bolesti - pozitivno deluje na akne, psorijazu i opekotine.

Njegovo mlado lišće i stabljike idealni su u salatama i sendvičima. Tušt je bogat pektinom, pa se može koristiti za zgušnjavanje supa i variva.

Tušt
foto: Profimedia

Salata od tušta:

Naberite dosta mladih izdanaka tušta. Operite tušt u cedilu, kratko prokuvajte u slanoj vodi i izvadite ga u činiju. Dodajte naseckani beli luk i zalijte maslinovim uljem, posolite i stavite malo bibera. Dobro promešajte i jedite ga kao salatu ili prilog.

Isto tako par mladih izdanaka tušta možete dodati svežoj zelenoj salati. Provereno leči anemiju.

Tušt možete i kratko propržiti na masti, pa preliti jajima. Dodati kajmak i domaći hleb.

Maslačak

Maslačak, Koren maslačka, Cvet maslačka, Listovi maslačka
foto: Shutterstock

Verovatno ste već upoznati s zdravljem koje nudi maslačak. Ne postoji dvorište u kojem nije nikao maslačak ili dva, ali obično ga doživljavamo samo kao cveće ili korov.

Lišće maslačka možete koristiti u salatama, supama i sokovima. Možete ga pripremiti na isti način kao spanać. Lišće i cvet maslačka možete osušiti i praviti od njih čaj. Koren možete osušiti i ispeći, te ga koristiti kao zamenu za kafu, a od cveća napraviti vino ili med.

Maslačak ima antioksidativna svojstva i sadrži spojeve taraxacin i taracerin, zajedno s inulinom i levulinom, zahvaljujući kojim ima izvanredna lekovita svojstva: deluje kao prirodan laksativ i diuretik, pomaže kod nadutosti i edema, normalizuje nivo šećera i holesterola u krvi, poboljšava apetit i stimuliše rad želudca, čisti i regeneriše jetru, pomaže kod opekotina i uboda.

Naša preporuka je da mlade listove maslačka dobro operete i dodate u zelenu salatu. Osim što će vam vratiti snagu tokom prolećne malaksalosti, maslačak je u stanju da potpuno oporavi imuni sistem.

Kopriva

Kopriva
foto: Profimedia

Zadnja na našoj listi ali ne i manje važna je kopriva - urtica dioica. Ispod njenih listova kriju se žalci - dlačice koje sadrže mešavinu spojeva uključujući histamin, serotonin i acetilkolin. Ako ih dotaknete, dlačice izliju ovaj sok na kožu što izaziva žarenje. Upravo zbog toga većina nas pre konzumiranja kuva koprivu.

Međutim kopriva se može koristiti i sirova - odstraniti hemijske tvari koji izazivaju žarenje možete i potapanjem u hladnoj vodi.

Kopriva ima visok udeo gvožđa, kalijuma, mangana, kalcijuma i vitamina A, C, D i K. Jedna šoljica koprive vas opskrbljuje sa neverovatnih 1.790 IU vitamina A, što je čak 300% preporučenog dnevnog unosa.

Naša preporuka za ukusan obrok je čorbica od koprive. Dinstajte crni luk i nekoliko čena belog luka, pa tome dodajte koprivu i jednu šargarepu. Kuvajte kratko i pred sam kraj dodajte šaku pirinča i začine.

Ova krepka čorba učiniće pravo čudo za vaš organizam.

Delovi koprive koji se najčešće konzumiraju su lišće i njen koren.

A kada ih dobro upoznate - neće biti kraja maštovitim i zdravim jelima na vašem stolu.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs