Dženarika ili ringlov je vrsta šljive koja je poreklom sa Balkana. Ona se koristi uglavnom kao podloga za kalemljenje raznih sorti šljiva i kajsije.
Ova voćna vrsta se već milionima godina razmnožava iz semena i svaka jedinka je posebna. Zato iz prirode mogu da se selekcionišu genotipovi za stvaranje budućih sorti koje će se koristiti kao voćke u ishrani ljudi, za pravljenje sokova, džemova, rakije i drugih prerađevina.
Dženarike u prirodi možemo razlikovati po boji, krupnoći, ukusu i vremenu zrenja. Zato sa ovom biljnom vrstom možemo da stvorimo sorte koje će sazrevati od polovine juna do sredine oktobra, što omogućava 4 meseca berbe i prerade.
U Srbiji se dženarika još koristi sporadično. Uz to, kada se stavlja u guste sokove, uglavnom se nigde ne spominje kao sastojak tog soka. Najčešće njenu ulogu preuzima kajsija ili breskva, piše agromedia.rs
Prema nekim istraživanjima, dženarika sadrži selen, a postoje i neke sorte koje su lekovitije od mnogih vrsta šljiva. Ono što je samonikla kopriva kod povrća, to je dženarika kod voća. Zato bi što pre trebalo da počnemo da je koristimo na pravi način i dodelimo joj ravnopravno mesto sa drugim sortama šljiva, kajsija i breskvi.
Najčešće se ne zna da dženarika sadrži za organizam izuzetno povoljan odnos organskih kiselina jabučne, limunske, vinske, oksalne, taninske obiluje voćnim šećerima, vitaminima A, B grupe i C…
Kod nas je zovu šljiva ranka, džanarika (ponegde dženerika), ringlov… dok su joj botaničari nadenuli ime Prunus cerasifera. Najčešće je smatraju nižerazrednim voćem jer ne zahteva posebne ni klimatske ni zemljišne uslove, kao ni dubrenje ni prskanje. Od njenih žutih, narandžastih ili crvenih plodova najčešće se peče rakija „brlja”, koja i nazivom ne asocira na kvalitet.
Pri tom se najčešće ne zna da ova, inače jedna od najstarijih vrsta šljive (poznata od pre hiljadu godina kada je bila najprostranjenija) obiluje voćnim šećerima, vitaminima A, B grupe i C, mineralima kalijumom, fosforom i magnezijumom, pektinom, celulozom, etarskim uljima, kao i da sadrži za organizam izuzetno povoljan odnos organskih kiselina (jabučne, limunske, vinske, oksalne i taninske).
U narodnoj medicini džanarika se koristi kao sredstvo protiv zatvora, u slučaju upale žučne kese, bolesti jetre, srca, bubrega i povišenog krvnog pritiska... Zeleni plodovi se u nekim zemljama kisele i dobija se proizvod sličan mariniranoj maslini.
Sok od dženarike
Izgnječite 5 kg zrelih plodova (možete, ali ne morate da izvadite koštice!), pomešajte sa 2 l vode i kuvajte na tihoj vatri. Kad masa postane homogena dodajte 50 g limuntusa dobro promešajte, poklopite i ostavite preko noći. Sutradan procedite kroz gazu, dobijeni sok zagrevajte do ključanja i sipajte u vrele staklene flaše, zatvorite plastičnim zatvaračem i obložite celofanom, pokrijte ćebetom i sačekajte da se ohladi do sobne temperature.
Slatko od dženarike
Izvadite koštice iz 1,5 kg zrelih džanarika i isecite ih na pola. Pomešajte sa kilogramom šećera, pokrije i sačekajte 24 sata. Posle toga dodajte sok 2 limuna, stavite da se kuva nekoliko minuta, sipajte 2 kašike konjaka, dobro promešajte i punite tople tegle.
Čorba
Pola kilograma džanarika stavite u malo vode i kuvajte dok se potpuno ne raskuvaju. Propasirajte, odvojite koštice i ljuspice, a ostatak sipajte u čistu posudu, umešajte 3 kašike kukuruznog brašna umućenog sa malo hladne vode i kuvajte dok ne provri. Malo posolite i nastavite da kuvate do željene gustine. Ohladite, zasladite sa vrlo malo meda i pospite sitno seckanim peršunom, piše dijetazdravlje.com
