Zbog sadržaja pektina, koji u crevima nabubri, šljive omekšavaju stolicu, što je vrlo bitno kod lečenja hemoroida ili crevnih oboljenja. Regulisanjem probave preventivno se deluje protiv nastanka raka debelog creva, a pektin snižava i holesterol u krvi. Šljive s manjim sadržajem šećera bolje su za lečenje raznih tegoba, pa se najviše preporučuju kiselkaste sorte. Suva šljiva takođe je odličan lek ako se uzima na prazan želudac ili sat vremena pre jela.
Šljive pomažu kod oboljenja i detoksikacije jetre, krvi i celokupnog organizma.
Budući da podstiču izlučivanje mokraće, korisne su u lečenju reumatizma, arteroskleroze i anemije.
Takođe, pomažu kod bolova u grlu i angine, kao i u lečenju raznih kožnih osipa i zaceljivanju rana. Šljiva je idealna hrana u raznim dijetama, pogotovo kod oboljenja bubrega, gihta, reumatizma, bolesti jetre, kod fizičkog i mentalnog umora i smanjenog apetita.
Na svetu postoji čak 140 vrsta šljiva, a sve su bogate ugljenim hidratima, imaju nizak nivo masnoća i kalorija, bogate su vitaminima A, C i E, kalcijumom, magnezijumom, vlaknima i kalijumom. A evo u čemu još pomažu:
Štite srce
Jedna sveža šljiva u proseku sadrži 113 mg kalijuma, minerala koji pomaže pri kontroli visokog krvnog pritiska i smanjuje rizik od moždanog udara.
Poboljšavaju pamćenje
Samo tri do četiri šljive dnevno mogu pomoći da neutrališete ćelije štetnih slobodnih radikala, koji loše utiču na pamćenje.
Pomažu zdravlju očiju
Šljive su posebno korisne za zdravlje očiju. Fitonutrijenti koji se nalaze u njima mogu pomoći da se smanji rizik od degeneracija makule, bolesti koja se javlja uglavnom kod starijih osoba.
Smanjuju nivo šećera u krvi
Prema kanadskim nutricionistima, šljive imaju nizak glikemijski indeks, što znači da vam mogu pomoći da kontrolišete nivo šećera u krvi i smanjite rizik od dijabetesa tipa 2.
Pomažu kod probave
Suve šljive odlično pomažu crevima da rade svoj posao kako treba.
Pomažu kostima
Istraživači sa univerziteta Florida i Oklahoma 12 meseci su testirali dve grupe žena u postmenopauzi. Jedna grupa je jela 100 grama suvih šljiva dnevno (oko 10 šljiva), a druga je jela 100 grama sušenih jabuka. Obe grupe su konzumirale kalcijum i vitamin D kao dodatak. Rezultati su pokazali da je grupa koja je jela suve šljive imala znatno veću gustinu kostiju u kičmi i podlaktici.
