- Začepljene arterije često se razvijaju tiho, ali mogu dovesti do srčanog ili moždanog udara ako se ne leče.
- Među prikrivenim znacima su bol u grudima, kratak dah, umor, vrtoglavica, hladan znoj i bol u nogama pri hodu.
Začepljene arterije, stanje poznato kao ateroskleroza, nastaju kada se unutar arterija nagomilaju masne naslage (plak), što ograničava protok krvi. Ako se ovo stanje ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčani ili moždani udar.
Problem je u tome što se začepljenje arterija često razvija tiho, tokom vremena. Ipak, vaše telo može slati neke znake upozorenja.
Evo 10 simptoma koje ne bi trebalo da zanemarite:
Bol u grudima (angina)
Jedan od najčešćih znakova je neprijatan osećaj ili pritisak u grudima. Do toga dolazi kada srčani mišić ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom.
Kratak dah
Ako srce ne može efikasno da pumpa krv zbog začepljenih arterija, možete osetiti nedostatak vazduha čak i tokom lakših aktivnosti ili u stanju mirovanja.
Umor
Neuobičajen ili stalan umor može ukazivati na smanjen protok krvi, naročito kod žena.
Lupanje srca (palpitacije)
Nepravilan ili ubrzan rad srca može se javiti kada srce ima poteškoća da pravilno cirkuliše krv.
Vrtoglavica ili ošamućenost
Smanjen dotok krvi u mozak može izazvati vrtoglavicu, nesvesticu ili probleme sa ravnotežom.
Bol u vratu, vilici ili leđima
Začepljene arterije ne uzrokuju uvek bol u grudima. Neprijatan osećaj se može proširiti na vrat, vilicu, ramena ili gornji deo leđa.
Hladan znoj
Iznenadno znojenje bez očiglednog razloga može biti znak upozorenja na probleme sa srcem.
Utrnulost ili slabost (naročito na jednoj strani tela)
Ovo može ukazivati na smanjen dotok krvi u mozak i biti znak predstojećeg moždanog udara.
Bol u nogama tokom hodanja (klaudikacija)
Bol ili grčevi u nogama prilikom kretanja mogu ukazivati na bolest perifernih arterija (BPA) — oblik začepljenja arterija koji pogađa ekstremitete. Erektilna disfunkcija – Kod muškaraca, poteškoće u održavanju erekcije mogu biti rani znak slabe cirkulacije usled suženja arterija.
Kada se obratiti lekaru
Odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko osetite jak bol u grudima, otežano disanje ili simptome moždanog udara. Rano otkrivanje može značajno smanjiti rizik od komplikacija.
Kako smanjiti rizik
Hranite se zdravo (ishrana sa malo zasićenih masti i prerađenih namirnica), redovno vežbajte, prestanite da pušite, upravljajte stresom i kontrolišite krvni pritisak, holesterol i nivo šećera u krvi.
