Žena "najpoznatijeg kuvara" jedva se izborila sa muževljevom dijagnozom: Pa u petoj deceniji otkrila da ima autizam kada je svoje simptome prepoznala kod dece

Žena najpoznatijeg TV kuvara Džejmija Olivera, Džuls Oliver je govorila o svom iskustvu dobijanja dijagnoza ADHD-a i autizma u odraslom dobu, opisujući ceo taj proces kao „malo preplavljujući”.

„Mislim da je to prilično iscrpljujuće”, rekla je ona govoreći o uticaju koji neurodiverzitet ima na njen život. „Smatram da je to zamorno. Zapravo, mislim da mi je to, do sada, upropastilo 45 godina života, jer sam mislila da je u pitanju nešto sasvim drugo. To nije nikakva supermoć. To crpi energiju i zahteva ogroman napor.”

Takođe je govorila o tome koliko može biti teško utvrditi da li su određeni simptomi koje oseća povezani sa njenim neurodiverzitetom ili su posledica hormonskih promena tokom menopauze.

„Ponekad čovek jednostavno ne zna – da li je to uopšte to, ili je samo u pitanju menopauza?” rekla je ona. „Da li samo prolazim kroz menopauzu i zaista gubim razum? Mislim da je, kada imate neurodiverzitet, menopauza prava noćna mora – dupla noćna mora.”

Oliverini komentari će biti bliski mnogim ženama, jer se hormonske promene tokom perimenopauze i menopauze mogu preklapati sa određenim simptomima ADHD-a ili ih dodatno pogoršati. Prema istraživanju koje je sproveo časopis "ADDitude", 94% žena navelo je da su im se simptomi ADHD-a pogoršali tokom perimenopauze i menopauze.

Jedna druga studija, objavljena 2023. godine, pokazala je da je skoro polovina (43%) od 2.600 žena sa ADHD-om dobila svoju prvu dijagnozu tek između 41. i 50. godine života – u periodu kada mogu početi i simptomi perimenopauze.

Zašto se ženama ADHD često dijagnostikuje tek kasnije u životu?

Žene češće od muškaraca dobijaju dijagnozu ADHD-a (poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću) u kasnijem životnom dobu. Stručnjaci smatraju da je to, bar delimično, posledica činjenice da se kod devojčica i žena češće javljaju simptomi u vidu nepažnje ili unutrašnjih teškoća, umesto „stereotipnijih” manifestacija, poput vidljive hiperaktivnosti.

Dijagnostikovanje u odraslom dobu može biti dodatno otežano činjenicom da su mnoge žene godinama razvijale strategije za nošenje sa svojim simptomima, ili su ih jednostavno prihvatile kao sastavni deo svoje ličnosti.

„Do trenutka kada osoba napuni 40 ili 50 godina, moguće je da je provela godine slušajući kritike zbog svoje zaboravnosti, neorganizovanosti ili nepouzdanosti, ili se, pak, veoma trudila da svoje poteškoće sakrije od drugih”, kaže dr Ahmed Šoka, psihijatar u klinici „Medical Express Clinic”.

„Drugi ljudi mogu pogrešno tumačiti ove poteškoće kao dokaz nemarnosti ili neozbiljnosti, umesto da u njima prepoznaju moguće simptome ADHD-a.”

Koji su znaci ADHD-a kod odraslih žena?

Iako dobijanje dijagnoze ADHD-a u kasnijem životnom dobu može biti uznemirujuće, ono takođe može doneti značajne pozitivne promene. Dijagnoza vam pomaže da razumete kako vaš mozak funkcioniše i omogućava pristup lečenju; na primer, Oliver je u podkastu navela da joj je propisana terapija za ADHD, ali da je trenutno ne uzima zbog izražene anksioznosti u vezi sa zdravljem.

Ključno je biti upoznat sa znacima i simptomima, kako biste mogli da prepoznate određene obrasce ponašanja – kod sebe ili kod drugih.

„Kao lekar opšte prakse, smatram da je jedna od najvažnijih stvari koju treba znati o ADHD-u kod odraslih žena ta da se on ne manifestuje uvek onako kako ljudi očekuju. Mnoge žene mogu provesti godine, a da ne shvate da su poteškoće sa kojima se suočavaju možda povezane sa neurorazvojnim poremećajem”, kaže dr Suzan Vajli, lekar opšte prakse i medicinski savetnik za „iQDoctor”. Prema rečima dr Vajlija i dr Šoke, neki od znakova ADHD-a mogu biti:

• Zaboravnost
• Teškoće u organizovanju zadataka
• Poteškoće u upravljanju istovremenim obavezama
• Potreba za ulaganjem izuzetnog napora kako bi se „držao korak”
• Oslanjanje na stroge rutine radi održavanja fokusa
• Preterana priprema za svakodnevne zadatke
• Ulaganje velikog napora da se ostavi utisak organizovane i sposobne osobe, čak i kada se iznutra osećate preopterećeno
• Gubljenje stvari
• Gubljenje pažnje tokom razgovora
• Teškoće u završavanju projekata
• Potcenjivanje vremena potrebnog za obavljanje zadataka
• Nemar
• Donošenje odluka bez razmišljanja o posledicama

Šta treba da uradite ako mislite da možda imate ADHD?

Ako sumnjate da imate ADHD, obratite se svom izabranom lekaru. Može biti korisno da ponesete dnevnik simptoma, kako biste lekaru pružili uvid u svoje glavne poteškoće i dali širu sliku o tome kroz šta prolazite.

Međutim, mnogi od ovih simptoma mogu biti uzrokovani i drugim problemima, napominje dr Šoka, pa će na lekaru biti da proceni da li bi ADHD mogao biti osnovni uzrok.

„Procenom se traži dugotrajan obrazac ponašanja koji datira još iz detinjstva i utiče na različite aspekte života”, objašnjava on. „Takođe treba razmotriti i druga moguća objašnjenja, poput anksioznosti ili problema sa spavanjem. Ako ove poteškoće utiču na vaš posao, porodični život ili odnose sa drugima, razgovarajte sa svojim lekarom.”

Traženje pomoći je najvažniji korak.

„Ako osoba kod sebe uoči određene obrasce ponašanja – naročito ako su oni prisutni još od detinjstva i utiču na više različitih aspekata njenog života – vredi o tome razgovarati sa izabranim lekarom. On može proceniti njene nedoumice i, u skladu sa lokalnim protokolima, razmotriti upućivanje na specijalističku procenu radi utvrđivanja ADHD-a”, objašnjava dr Vajli.

„Važno je imati na umu da poteškoće sa koncentracijom ili osećaj preopterećenosti ne znače automatski da neko ima ADHD, jer se slični simptomi mogu javiti i kod anksioznosti, depresije, problema sa spavanjem i drugih zdravstvenih stanja. Ipak, uporne teškoće koje dugoročno utiču na svakodnevno funkcionisanje zaslužuju da se shvate ozbiljno – bez obzira na to koliko dobro neko, naizgled, uspeva da se nosi sa situacijom.”

S druge strane, njn slavni suprug Džejmi Oliver je otvoreno govorio o svojim "borbama" sa disleksijom. Poznati kuvar, koji je jedva završio školu, govorio je i o propustima u obrazovnom sistemu Velike Britanije, koje ne uključuju dovoljno osobe sa disleksijom. Ovo je takođe lični projekat za TV zvezdu, koja živi sa ovim stanjem još od osnovne škole, piše "Dejli mejl".

Tim Henkok, urednik za emisije, izjavio je: "Ne postoji efikasniji borac za kampanje od Džejmija, a sada svoju stručnost usmerava na temu koja mu je bliska."

Šta je disleksija i kako se manifestuje?

Disleksija je specifična teškoća u učenju jezičkog porekla koja otežava čitanje, pisanje i fonološku obradu reči, ali ne utiče na opštu inteligenciju, vid ili sluh.

Simptomi

• Teškoće u čitanju: Sporo ili netačno sricanje, mešanje, izostavljanje ili zamena slova, slogova i reči (npr. b/d, p/q).
• Pisanje i pravopis: Neuredan rukopis, uporne pravopisne greške koje se ne smanjuju uprkos vežbi.
• Razumevanje i pamćenje: Veći napor potreban za prepoznavanje reči što može da oslabi razumevanje proitanog teksta, iako je usmeno razumevanje gradiva dobro.
• Kod odraslih i dece: Izbegavanje čitanja naglas, sporije snalaženje sa rokovima i višestruko proveravanje kratkih tekstova ili poruka.

Uzroci

• Genetski faktori: Često je naslednog karaktera.
• Obrada jezika u mozgu: Blage razlike u funkcionisanju i povezivanju delova mozga zaduženih za govor, jezik i fonološku svest.

Dijagnoza i podrška

• Stručna procena: Obavljaju je logopedi, defektoloji i psiholozi kroz testiranje fonološke svesti, brzine i tačnosti čitanja.
• Tretman i prilagođavanje: Zasniva se na individualnim jezičko-govornim i multisenzornim tretmanima, a u školskom sistemu u Srbiji mogu se uvesti mere individualizacije ili individualni obrazovni plan (IOP).