- Kristina Eplgejt je otkrila da je multiplu sklerozu imala šest ili sedam godina pre dijagnoze, a prve simptome je pripisivala umoru i dehidraciji.
- Prvi znak bili su trnci u prstima na nogama, a kasnije su usledili problemi s ravnotežom i hodom, zbog čega je na set dolazila u invalidskim kolicima.
Kristina Eplgejt je bolovala od multiple skleroze šest ili sedam godina pre nego što joj je bolest dijagnostikovana. Prvi znak je bio toliko beznačajan da ga je jedva primetila.
Trnci u prstima na nogama. To je bilo sve.
Nije bilo kolapsa niti dramatičnih epizoda, već samo slabog osećaja u stopalima koji se povremeno javljao i nestajao, a koji je ona pripisivala umoru, dehidraciji ili vremenskim prilikama.
Do trenutka kada je shvatila o čemu je zapravo reč, već su je dovodili na set u invalidskim kolicima.
Simptomi koje je zanemarivala
Eplgejt je prvi put primetila da nešto nije u redu tokom snimanja prve sezone serije "Dead to Me" 2019. godine. Noga bi joj klecnula usred scene. Gubila je ravnotežu bez upozorenja. Igra tenisa joj se pogoršala.
„Zaista sam to pripisivala umoru, dehidraciji ili vremenu”, rekla je Robin Roberts u emisiji "Good Morning America".
„A onda se mesecima ništa ne bi dešavalo, pa nisam obraćala pažnju.”
Taj obrazac – pojavljivanje i nestajanje simptoma tokom nedelja ili meseci – jedna je od stvari zbog kojih se rani stadijum multiple skleroze lako zanemaruje. Deluje kao loš dan, a ne kao bolest. Do trenutka kada loši dani postanu svakodnevica, stanje je već značajno uznapredovalo.
„Simptomi su počeli početkom 2021. godine i radilo se, bukvalno, samo o trncima u prstima na nogama”, rekla je.
„A do trenutka kada smo počeli snimanje tog leta, već su me dovodili na set u invalidskim kolicima. Nisam mogla da pređem toliku udaljenost hodajući. Zato sam morala svima da kažem, jer mi je bila potrebna pomoć.”
Kako je konačno dobila dijagnozu
Nije joj lekar rekao da treba da se pregleda – to je učinila Selma Bler.
Blerovoj, njenoj koleginici iz filma "The Sweetest Thing2 (Slatke stvari) iz 2002. godine, multiple skleroza je dijagnostikovana 2018. Kada je Eplgejt opisala šta doživljava, Bler je odmah znala o čemu je reč.
„Rekla je: ’Moraš da se pregledaš na multiple sklerozu’”, prisetila se Eplgejt. „Rekla sam: 'Ozbiljno? Kolike su šanse? Nas dve iz istog filma? Daj, molim te, to se ne dešava dvema osobama.'”
Ipak se desilo. Eplgejtovoj je dijagnoza zvanično postavljena 2021. godine. Produkcija poslednje sezone serije "Dead to Me" obustavljena je na skoro pet meseci dok je ona započinjala lečenje.
„Da nije bilo nje, moglo je biti mnogo gore”, rekla je.
Šta lekari žele da ljudi znaju
Multipla skleroza je hronično autoimuno oboljenje kod kojeg imuni sistem tela napada mijelin, zaštitno tkivo koje okružuje nerve u mozgu i kičmenoj moždini. Kada se taj omotač ošteti, komunikacija između mozga i ostatka tela se prekida.
Simptomi uključuju utrnulost ili peckanje u udovima, umor, slabost mišića, poteškoće sa koordinacijom i ravnotežom, probleme sa vidom, nerazgovetan govor i drhtanje.
Kod većine ljudi simptomi se prvi put javljaju između 20. i 40. godine života. Bolest je tri puta češća kod žena nego kod muškaraca.
Peckanje koje je Eplgejtova opisala jedan je od najranijih i najčešće zanemarenih znakova. Lekari kažu da se ono često manifestuje kao osećaj „bockanja iglicama” u šakama ili stopalima, što ljudi pripisuju lošoj cirkulaciji, sedenju u nezgodnom položaju ili spavanju na ruci ili nozi. Kada se taj osećaj javlja i nestaje nepravilno, kao što je to bio slučaj kod Eplgejtove, lako je ubediti sebe da to nije ništa ozbiljno.
Ključni signal koji razlikuje obično peckanje od nečega što zahteva ispitivanje jeste njegova upornost i ponavljanje. Ako se taj osećaj vraća tokom nedelja ili meseci, posebno na istim mestima, ili je praćen bilo kakvom promenom u ravnoteži, koordinaciji, vidu ili nivou umora, lekari savetuju da se o tome razgovara na lekarskom pregledu, umesto da se traže druga, bezazlenija objašnjenja.
Gde se Eplgejtova sada nalazi
Eplgejtova ima 54 godine. Opisala je svoj život sa multiplom sklerozom kao „život u paklu”. Rekla je da leži u krevetu i vrišti od bolova. Bila je hospitalizovana u avgustu 2025. godine nakon što je usled novog pogoršanja bolesti postala nesposobna za normalno funkcionisanje.
Podelila je potresne informacije o napredovanju bolesti. „Volela bih da sam obratila pažnju”, rekla je za Njujork tajms. „Ali kako sam mogla da znam?”
To je ono što je najvažnije. Ona nije lekar. U porodici nije imala slučajeva multiple skleroze. Osećaj trnjenja joj je delovao beznačajno. Uradila je ono što bi većina ljudi učinila: zanemarila ga je.
Sedam godina simptoma. Jedan razgovor sa prijateljicom koja je prepoznala ono što je ona opisivala. Dijagnoza koja je sve promenila.
„Ceo dan pokazujem srednji prst toj stvari”, rekla je. „I besna sam. Stvarno, baš sam popizdela.”
