- Način života utiče na rizik od raka, a svakodnevne navike mogu doprineti boljoj zaštiti organizma
- Postoje tri tipa ljudi koji su manje skloni da se razbole, oni koji upravljaju stresom, redovno se kreću i konzumiraju umerenu, kvalitetnu ishranu
- Nema garancije, ali postoji prevencija – zdrave navike ne sprečavaju svaki rak, ali mogu smanjiti rizik i doprineti dugoročnom zdravlju
Više od tri decenije u onkologiji video sam sve, od očaja i bola do neverovatnih slučajeva izlečenja. Tokom ovih godina primetio sam obrazac koji je teško poreći. Postoje određene kategorije ljudi koje gotovo nikada ne upadaju u onkološku statistiku.
Njihov način života, razmišljanje i navike grade nevidljivi štit koji telo koristi kao prirodnu odbranu od raka. Naravno, niko ne može dati apsolutnu garanciju – rak je složena i podmukla bolest koja se razvija pod uticajem mnogih faktora. Ali zapažanja pokazuju da ljudi u ove tri kategorije imaju znatno manji rizik od razvoja raka. A najbolje je što svako od nas može svesno da im se pridruži.
1. Svesni — ljudi koji upravljaju stresom, a ne podležu mu
To nisu ljudi koji nemaju probleme. Razlika je u tome što znaju kako da se nose sa njima. Hronični stres je pravi otrov za telo — on potkopava imuni sistem, koji je naša glavna odbrana od ćelija raka. Dokle god je imuni sistem jak, on brzo otkriva i uništava „oštećene“ ćelije pre nego što postanu pretnja.
Šta ih razlikuje: Ne skladište emocije u sebi, već pronalaze zdrav način da ublaže napetost – razgovorom sa voljenom osobom, posetom psihologu, vođenjem dnevnika ili bavljenje hobijem.
Ne vide sebe kao žrtve. Umesto da pitaju: „Zašto se ovo uvek dešava baš meni?“, pitaju: „Šta mogu da uradim da to promenim?“
Praktikuju „mentalnu higijenu“ – ograničavaju protok negativnih vesti, izbegavaju toksične razgovore i svesno odvajaju vreme za „punjenje“ – šetnju u prirodi, meditaciju, jogu ili samo tišinu bez uređaja.
Zašto imaju manji rizik: Stalni stres povećava nivo kortizola, hormona koji slabi imuni sistem i blokira prirodne antitumorske mehanizme. Kada osoba uspe da kontroliše stres, imuni sistem radi bez preopterećenja i efikasno štiti telo od ćelijskih mutacija.
2. Mobilni — oni za koje je kretanje prirodni deo života
Ne govorimo o profesionalnim sportistima ili fanaticima teretane. Govorimo o ljudima koji su kretanje učinili delom svog svakodnevnog života. Oni razumeju da je ljudsko telo dizajnirano za aktivnost, a ne za 8-časovne sesije ispred ekrana i duge večeri na kauču.
Šta ih razlikuje: Traže prilike, a ne izgovore — šetaju do prodavnice, šetaju psa, penju se stepenicama umesto liftom ili rade brzi trening dok gledaju TV seriju.
Ne kažnjavaju sebe napornim treninzima, već se kreću iz zadovoljstva — plešu, plivaju, planinare, voze bicikl, igraju se sa decom.
Održavaju zdravu težinu. Gojaznost je dokazani faktor rizika za brojne vrste raka — dojke, debelog creva, pankreasa i druge.
Zašto imaju manji rizik: Fizička aktivnost poboljšava metabolizam, smanjuje nivo štetnih hormona (kao što je estrogen, koji je povezan sa rizikom od raka dojke) i jača imunološku kontrolu nad atipičnim ćelijama. Pored toga, kretanje smanjuje hroničnu upalu — jedan od glavnih procesa povezanih sa razvojem onkoloških bolesti.
3. Umereni jedači — oni koji jedu da bi živeli, a ne žive da bi jeli
Oni se ne drže ekstremnih dijeta niti se odriču jela. Jednostavno su razvili zdrav odnos sa hranom. Za njih je jedenje izvor energije, a ne emocionalna kompenzacija.
Šta ih razlikuje: Osnova njihove ishrane je biljna hrana — povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke i zelenilo — koje obezbeđuju vlakna, antioksidante i vitamine koji štite ćelije.
Minimiziraju prerađenu hranu — kobasice, brzu hranu, zaslađene gazirane napitke i prekomerni unos šećera. Znaju da su nitrati kancerogeni i trans masti povećavaju ćelijske mutacije.
Prate princip umerenosti: čak se i zdrava hrana konzumira u razumnim količinama. Slušaju signale svog tela — kada su gladni i kada su siti.
