U vremenu kada se sve više ljudi suočava sa dijagnozom karcinoma, empatija i podrška najbližih mogu imati presudnu ulogu u psihološkom i fizičkom oporavku obolelih. Ipak, mnogi se osećaju nesigurno kada treba da razgovaraju sa osobom koja se suočava s ovom teškom bolešću.
Iako je prirodno želeti da se ponude reči utehe, često se dešava da one budu pogrešno shvaćene ili čak nanesu dodatni emotivni teret. U nastavku su saveti zasnovani na istraživanjima i iskustvima osoba koje su prošle kroz borbu sa rakom — kako biste znali šta zaista znači biti podrška.
Zašto je komunikacija sa obolelima izazov?
Ljudi koji se bore sa rakom suočavaju se ne samo sa fizičkom, već i emocionalnom borbom — strah, tuga, neizvesnost, osećaj gubitka kontrole. Neki žele da pričaju o svojoj bolesti, dok drugi to izbegavaju. Ponekad ni sami ne znaju šta žele da čuju, a šta ne.
S druge strane, ni prijateljima i članovima porodice nije lako. Često osećaju tugu, bespomoćnost, a zatim i krivicu ako izgovore nešto pogrešno. No, uz malo pažnje i razumevanja, moguće je ponuditi podršku koja će zaista imati pozitivan uticaj.
Šta izbegavati: 8 čestih grešaka u komunikaciji s obolelima od raka
1. Ne govorite im šta biste vi uradili na njihovom mestu
Pokušaji da se „motivaciono“ deluje izjavama poput: „Ja bih odmah išla na operaciju!“ mogu delovati osuđujuće. Svaka osoba ima pravo na svoj izbor, posebno kada su u pitanju njihovo telo i lečenje. Mnogo više znači reći: „Ovde sam ako želiš da pričaš o tome.“
2. Ne budite vi ti kojima treba uteha
Iako je emotivna reakcija normalna, važno je da ne prebacite fokus na sebe. Ako osoba obolela od raka na kraju počne vas da teši, onda podrška ide u pogrešnom smeru. Ostanite uz njih, pokažite empatiju, ali ne tražite od njih da vama olakšaju.
3. Ne nudite pomoć ako niste sigurni da je žele
Ne pretpostavljajte da ne mogu da obavljaju svakodnevne obaveze. Umesto da kažete: „Verovatno ti treba pomoć oko dece“, pitajte jednostavno: „Kako mogu da ti olakšam dan?“ Tako pokazujete poštovanje prema njihovim sposobnostima i granicama.
4. Ne iznosite statistike koje niste pitali
Pretraživanje interneta i deljenje stopa preživljavanja, prognoza ili alternativnih terapija može biti izuzetno uznemirujuće. Ako vas ne pitaju za informacije, ne delite ih. Mnogo korisnije je da ih pratite na preglede i beležite informacije koje im prenese lekar.
5. Ne očekujte da se njihov život iz korena promeni
Ljudi koji se bore sa bolešću često žele da zadrže što više normalnosti u svom životu. Umesto da im govorite da treba „da preispitaju sve“, ponudite razumevanje i prostor da sami pronađu novi balans.
6. Ne izjednačavajte povratak na posao sa potpunim oporavkom
Rečenice poput: „Super, sad si opet svoj!“ mogu zvučati kao umanjivanje onoga kroz šta su prošli. Bolest ostavlja trag, fizički i emotivni. Pokažite interesovanje, ali ne namećite ideju da je sve „kao pre“.
7. Ne pretpostavljajte da ne mogu da se brinu o deci
Mnoge majke koje su se lečile od raka dojke izjavile su da su deca bila izvor snage i da su se osećale ispunjeno jer su mogle da budu uz njih. Pre nego što ponudite pomoć, pitajte da li im je potrebna. Nikada ne potcenjujte njihove sposobnosti.
8. Ne igrajte se lekara
Jedna od najgorih grešaka je davanje poluinformacija o lečenju, savetovanje dijeta, dodataka ili "čudesnih" metoda izlečenja. Vaš zadatak nije da ih lečite, već da budete oslonac. Pitanje poput: „Kako ti mogu pomoći da se osećaš bolje?“ mnogo više znači.
Podrška nije uvek ono što mi mislimo da jeste
Istraživanja, uključujući ono sprovedeno na Univerzitetu u Derbiju i Imperial koledžu u Londonu, pokazala su da čak i dobronamerna podrška može da bude opterećujuća ako je neadekvatna. Žene koje su se odlučile da ne rekonstruišu dojku nakon mastektomije, rekle su da su se ponekad osećale neprijatno zbog preterane emocionalnosti bliskih ljudi, iako su znali da to dolazi iz ljubavi.
Ako ne znate šta da kažete, recite to:
„Ne znam šta da kažem, ali tu sam.“
Ponekad je to više nego dovoljno.
