Sve više dece od osam ili devet godina, suočava se sa insulinskom rezistencijom i hipertenzijom, a poznata nutricionistkinja Branka Mirković upozorava na opasnosti skrivene u industrijskoj hrani i otkriva kako nas prehrambena industrija vara, te zašto je spas u povratku ishrani naših baka.
Nutricionistkinja Branka Mirković govorila je za Žena rs. u čemu grešimo kada je reč o ishrani, pa dolazi do insulinske rezistencije, kao i gde je rešenje:
- Mnogima omiljene grickalice, poput čipsa od krompira, zapravo su tempirane bombe za organizam. Kada se tanko sečeni listići krompira prže u vreloj masnoći, dolazi do hemijske reakcije i stvara se akrilamid. "Akrilamid vam je plastika. Tako da mi jedemo plastiku umesto čipsa", upozorava nutricionistkinja Branka Mirković.
Uz to, kaže ona, mnoge veštačke boje koje se nalaze u hrani zapravo se prave od benzina, odnosno dizela. Najveća zabluda modernog doba su, dodaje, proizvodi sa oznakom "sugar free" (bez šećera) i "zero". Iako u njima nema belog konzumnog šećera, oni su puni sirupa dobijenih iz GMO kukuruza koji razaraju organizam.
- Ovi zaslađivači preskaču naš prirodni osećaj sitosti, zbog čega možemo da jedemo u nedogled - kaže ona.
Pravilo za kupovinu je jasno: "Čim je u kesici... ako proizvod ima više od pet sastojaka i ne znate šta piše dalje, nemojte da uzimate. Ako niste u stanju da pročitate i razumete, zamislite kako će vaše telo to da razume".
Blokatori sitosti: Zašto smo stalno gladni i gojimo se?
Da li imate utisak da ste non-stop gladni, a kilogrami se talože? Dizajneri industrijske hrane svesno ubacuju aditive i blokatore koji prekidaju komunikaciju između leptina (hormona sitosti) i hipofize u mozgu, tvrdi Mirkovićeva.
Zbog toga naš mozak nikada ne dobija informaciju da smo siti. "Hipofiza nema informaciju da smo jeli, taloži masnoću i spušta metabolizam. Mi imamo konstantnu glad, manje energije, a gojimo se", objašnjava Branka Mirković koja preporučuje da se ovako priprema povrće pa dodaje da joj je žao što se gojazni ljudi stalno osuđuju, iako zapravo ne znaju šta jedu.
Ako se redovno budite noću, između dva i četiri sata ujutru, a mozak vam ubrzano radi, verovatno mislite da je krivac stres. Međutim, u pitanju je fiziološka reakcija na loše koncipiranu večeru. U toku noći nivo glukoze pada, a jetra i pankreas ne mogu da je proizvedu. Tada organizam aktivira hormon stresa i adrenalin, zbog čega se budimo u stanju panike.
Godinama su nam govorili da izbegavamo masti jer one začepljuju krvne sudove i stvaraju holesterol, ali to je, kako ističe Branka Mirković, naučno raskrinkana laž – krvne sudove zapravo zamašćuju ugljeni hidrati. Naši hormoni rade na masnoći. Mi ćemo biti manje gladni ako jedemo pravu masnoću", tvrdi ona. Na velika vrata vraćaju se prava hrana i namirnice koje prepoznajemo: jaja, puter, kajmak, punomasno mleko, junetina, piletina i masna riba. Izuzetno je važno unositi zeleno lisnato povrće (rukola, spanać, salata), kao i povrće iz porodice kupusa (karfiol, brokoli, kelj).
Zdrava "brza hrana" u hodu
Ako živite brzo, brzu hranu ne morate tražiti u pekari. U prodavnici uvek možete kupiti konzervu tunjevine, u vodi ili maslinovom ulju, koje ćete ocediti, uz papriku, avokado - priprdna masnoća puna vlakana i minerala, unapred obarite jaja, 1 kašičica organskog putera od kikirikija, badema ili oraha, uz malo jabuke ili banane – ovo savršeno sprečava napade gladi i drži nivo šećera stabilnim bez naglih skokova i padova.
Dobra vest je da čišćenje organizma od ove "fiziološke krize" ne traje dugo. "Da bi jetra počela ponovo da radi kako treba i hormoni, dovoljno je samo dve nedelje pridržavanja ispravnog programa i jedenja prave hrane", ohrabruje Mirkovićeva.
Stil / Žena
