Isključivanje određenih namirnica uzrokuje da ljudi stare brže nego obično i da im telo naglo slabi. Endokrinolog i nutricionista Ina Tihonova objašnjava zašto je izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane vrlo opasno. Kako naglašava, to je štetnije u odnosu na konzumiranje šećera, koje mora biti, takođe, umereno! Podvalči da je bolje pojesti domaći kolač nego kupovni slatkiš, ali nikako se ne sme preterivati.
zašto je važno izbegavati ugljene hidrate i ulogu hormona kortizola u tome.
Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za telo. To su šećeri, skrob i dijetna vlakna koja se nalaze u biljnoj hrani i mlečnim proizvodima. Ugljeni hidrati igraju nekoliko uloga u živim organizmima, uključujući obezbeđivanje energije. Nusprodukti ugljenih hidrata su uključeni u imuni sistem, razvoj bolesti, zgrušavanje krvi i reprodukciju.
Suprotan efekat
Prema rečima lekara, ljudi se često odlučuju da potpuno isključe šećer i ugljene hidrate kada pokušavaju da smršaju, ali mnogi neočekivano doživljavaju suprotan efekat. Umesto da izgledaju mlađe, izgledaju starije — promene povezane sa starenjem postaju vidljivije, a formiraju se nove bore.
Sve se vrti oko hormona. Kada nivo šećera u krvi padne, nivo insulina se smanjuje, a zatim sledi povećanje kortizola, hormona stresa.
„Mozak dobija signal da je telo u opasnosti zbog nedostatka hranljivih materija. Kortizol ima sposobnost da uništi kolagen i hijaluronsku kiselinu“, objasnio je stručnjak.
Brže starenje
Spolja, ovo takođe dovodi do toga da koža postaje tanja i dobija sivkastu nijansu.
Pošto je „koža na licu tanja, promene su posebno primetne“, osoba „izgleda umorno“, naglasila je dr Tihonova.
Umerena konzumacija ugljenih hidrata je neophodna
Ponovno uvođenje umerenih količina ugljenih hidrata u ishranu može pomoći u snižavanju nivoa kortizola. To ne znači nekontrolisanu konzumaciju!
Ugljene hidrate unositi iz žitarica, mahunarki, voća i povrća, a izbegavati rafinisane šećere.
Iako se sveže voće i povrće, žitarice, sušeno voće i testenine od tvrde pšenice smatraju jednim od najboljih izvora ugljenih hidrata, ako imate predispoziciju za dijabetes, konsultujte se sa lekarom pre nego što promenite ishranu.
Koliki je preporučen dnevni unos ugljenih hidrata?
Generalno se preporučuje da ljudi dnevno unose između 45-65 odsto ukupnih kalorija u obliku ugljenih hidrata. Međutim, potrebe za ugljenim hidratima zavise od mnogih faktora, uključujući telesnu građu, nivoe aktivnosti i kontrolu šećera u krvi.
Uprava za hranu i lekove (FDA) preporučuje da ljudi svakodnevno unose 275 g ugljenih hidrata u ishrani od 2.000 kalorija.
