Priča Karoline Kšižak iz Poljske je zastrašujući podsetnik na to kako težnja ka idealnom telu i opsesija zdravom ishranom mogu da se završe tragedijom. Dvadesetsedmogodišnjakinja, koja se veoma dugo pridržavala sirove hrane koja je uključivala samo voće, umrla je od iscrpljenosti u svojoj sobi na Baliju. Njeno telo je pronašlo hotelsko osoblje, nakon što ih je kontaktirala njena poznanica, jer nije mogla da stupi u kontakt sa Karolinom.
Rođena i odrasla u Varšavi, Karolina se kao tinejdžerka preselila u Veliku Britaniju, gde se upisala na Univerzitet u Lidsu. Tamo je počela njena opsesija svesnom ishranom. Prvo je odustala od mesa, zatim od svih životinjskih proizvoda. Ubrzo je postala veganka, zainteresovala se za jogu i istočnu filozofiju, a nekoliko godina kasnije potpuno je eliminisala prerađenu hranu. Poslednjih godina, Karolina je jela gotovo isključivo sirovo voće.
Njen blog na društvenim mrežama bio je posvećen zdravom načinu života, harmoniji i „zdravoj ishrani“. Fotografije su sadržavale smutije, egzotično voće i filozofske citate o unutrašnjoj svetlosti. Međutim, svaka njena objava izazivala bi sve većnu zabrinutost, posebno kod njenih roditelja. Fizički je sve više propadala, dok su dijagnoze počele da se ređaju jedna za drugom. Činili su sve da promene njeno mišljenje, ali nisu uspeli da utičnu na Karolininu psihu.
Strašne posledice zbog načina ishrane
Oni koji su joj bliski tvrde da je Karolina počela da gubi na težini još dok je bila studentkinja. U jednom trenutku je imala manje od 23 kilograma. Zbog nedostatka proteina, zubi supočeli da joj se kvare rapidno, nokti su počeli da se lome, a pojavili su se i znaci osteoporoze. Na društvenim mrežama se žalila na svrab, nadimanje i čudne osipe, ali ih je pripisala „detoksikaciji tela“. Kada su joj prijatelji savetovali da poseti lekara, Karolina je insistirala da će se njeno telo samo izboriti sa tim.
Devojka je 2024. godine otputovala na Bali, ostrvo poznato po svojoj duhovnoj atmosferi i popularnosti među ljubiteljima alternativne ishrane. Odsela je u odmaralištu Sumberkima Hil na severu ostrva.
Prema pisanju lista „Mirror“, osoblje se prisetilo da je Karolina izgledala izuzetno mršavo, sa upalim očima, tankim rukama i primetno isturenim kostima. Jedva je mogla da hoda i odbila je medicinsku pomoć, tražeći od osoblja da joj donese samo sveže voće i vodu.
„Izgledala je umorno od života, ali je bila ljubazna i nasmejana. Ponudili smo da pozovemo lekara, ali je rekla da joj ne treba pomoć i da je sve pod kontrolom“, seća se upravnik hotela.
Devojka je svo vreme provodila u svojoj sobi, povremeno izlazeći na verandu na svež vazduh. Hrana joj je ostavljana na vratima — Karolina nije želela da je neko vidi kako jede. Posle nekoliko dana, potpuno je prestala da izlazi iz sobe. Osoblje se zabrinulo kada je prestala da odgovara na njihovo kucanje. Zatim su ušli u sobu i pronašli telo 27-godišnje turistkinje.
Umrla od iscrpljenosti
Policija na Baliju nije pronašla znake nelegalne radnje i zaključila je da je umrla od iscrpljenosti izazvane dugotrajnim gladovanjem. Stručnjaci procenjuju da je Karolina u trenutku smrti imala manje od 24 kilograma.
Njeni poznanici iz onlajn veganskih i zajednica za sirovu hranu kažu da se devojčica poslednjih meseci žalila na bolove u kostima, grčeve i jaku slabost. Jedan od njenih onlajn prijatelja tvrdi da je Karolini dijagnostikovan nedostatak albumina - proteina odgovornog za održavanje vitalnih funkcija u telu. To je izazvalo otok nogu i modrice.
Uprkos očiglednim zdravstvenim problemima, Kšižak je odbila da promeni ishranu. U svojim objavama je pisala da joj se telo čisti i da je patnja deo puta ka unutrašnjem svetlu. Njena poslednja objava na društvenim mrežama datirana je krajem novembra 2024. godine. Ispod fotografije manga i ananasa napisala je: „Čisto telo je čista duša.“
Roditelji sve činili da je osveste
Prema pisanju poljskih medija, Karolinini roditelji su više puta pokušavali da je vrate kući. Godine 2018, ona je već bila na lečenju od poremećaja u ishrani, ali se nakon otpusta vratila sirovoj ishrani. Otprilike u to vreme, prema rečima prijatelja, počela je da komunicira u zatvorenim onlajn grupama gde su članovi jedni druge ubeđivali da medicina i dijetetika iskrivljuju istinu i da su svi simptomi privremena faza detoksikacije.
Kako zdrav način života može postati toksičan?
Stručnjaci napominju da je poslednjih godina fenomen „toksičnog zdravog načina života“ postao sve popularniji među mladima — kada se želja za zdravom ishranom razvija u opsesiju: „Prvo, ljudi jednostavno izbacuju šećer i meso, zatim gluten, mlečne proizvode i prerađenu hranu, i na kraju završe na ishrani zasnovanoj na voću. Ali takva ishrana ne uspeva da obezbedi telu potrebne hranljive materije. Uništava telo iznutra.“
Frutarijanstvo je jedan od najradikalnijih oblika veganizma. Njegovi sledbenici jedu samo sirovo voće, a ponekad i orašaste plodove. Lekari upozoravaju da dugoročno pridržavanje ove dijete može dovesti do nedostatka proteina, vitamina B12, kalcijuma i gvožđa. U Karolininom slučaju, prema istraživačima, ovi nedostaci su doveli do otkazivanja organa.
Priča devojke pokrenula je talas diskusije na društvenim mrežama. Neki su krivili njeno okruženje za neaktivnost, dok su drugi krivili detoks industriju i blogere koji romantizuju restriktivne dijete. Korisnici su pisali da je Karolina postala žrtva ideologije nedostižnih standarda.
Šta je ortoreksija?
Orthorexia Nervosa, predstavlja poremećaj ishrane koji se karakteriše opsesivnim ponašanjem prema zdravoj ishrani. Osobe koje pate od ortoreksije posvećuju prekomernu pažnju izboru, pripremi i unosu hrane, u tolikoj meri da to postaje dominantna aktivnost u njihovom životu. Iako još uvek nije zvanično priznata kao dijagnoza u međunarodnim klasifikacijama bolesti, sve veći broj stručnjaka prepoznaje ozbiljnost ovog problema. Razmatra se da li je treba klasifikovati kao mentalnu bolest, zavisnost ili ekstremni stil ishrane.
Po nekim stručnjacima, uobičajena klinička slika liči na ostale poremećaje ishrane, naročito na anoreksiju, a po drugima je bliža opsesivno-kompulzivnim poremećajima.
Zdrava ishrana podrazumeva uravnotežen pristup kada je u pitanju hrana, koji obuhvata raznovrsne nutritivne namirnice, u skladu sa individualnim potrebama. Ovakav način ishrane je fleksibilan i prilagodljiv, omogućava uživanje u hrani, i ne izaziva stres ili anksioznost. Osobe koje se pridržavaju zdrave ishrane razumeju da povremeno konzumiranje manje zdravih namirnica neće narušiti zdravlje i ne osećaju krivicu zbog toga.
Nasuprot tome, ortoreksija je rigidna i ograničena, fokusirana isključivo na “čiste” i “zdrave” namirnice, često uz izbegavanje čitavih grupa hrane. Osobe sa ortoreksijom mogu potpuno eliminisati određene vrste hrane iz svog jelovnika zbog straha da će te namirnice ugroziti njihovo zdravlje. Ova rigidnost može dovesti do nutritivnih deficita jer se isključuju važne grupe nutrijenata koje su neophodne za optimalno funkcionisanje organizma.
Jedna od ključnih razlika između zdrave ishrane i ortoreksije je psihološki odnos prema hrani. Dok zdrava ishrana doprinosi opštem zdravlju i blagostanju, kod ortoreksije može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema usled restriktivnog režima ishrane. Osobe sa ortoreksijom često razvijaju opsesivne misli tj. nezdrav način razmišljanja kada je u pitanju hrana, što može rezultirati anksioznošću, stresom i socijalnom izolacijom. Oni provode veliki deo svog vremena planirajući obroke, čitajući o zdravoj ishrani i pripremajući hranu, što može negativno uticati na njihove svakodnevne aktivnosti.
Pošto ortoreksija još nije svrstana u bolesti, lečenje nije definisano postojećim vodičima. Poremećaj je svakako u mentalnoj sferi, tako da je psihijatar taj kome ove osobe treba da se obrate, ukoliko uvide svoj problem.
