Bivši fudbaler i kapimet Crvene Zvezde Dejan Milovanović danas je iznenada preminuo u 41. godini života tokom utakmice Lige veterana. Naime, igrao je na meču Zvezdara – PKB, postigao gol u sedmom minutu, a kada je trebalo da izvede slobodan udarac, pao je i nažalost preminuo je. U pitanju je srčani udar, kako saznaju domaći mediji.
Prvi simptomi se javljaju i mesec dana pre srčanog udara
Kardiolog Miljko Ristić govorio je u Jutarnjem programu na Prvoj televiziji o simptomima koji ukazuju na kardiovaskularne bolesti.
- Postoji mnogo znakova upozorenja za kardiovaskularne bolesti i uopšte ih nije teško prepoznati. Uglavnom, kada dođe do bolova u grudima, to je gotovo siguran znak da se radi o nekom početnom infarktu, al on nikada ne ide tako drastično. Bol se može javiti i nekoliko dana ranije, a i nemamo tu naviku d se odmah javimo lekaru. To je dovoljno da se ta klinička slika angine pektoris manifestuje u svom najgore obliku. - objasnio je dr Ristić o dodao:
- Mi smo treći u svetu po broju umiranja od infarkta. Ne javlja se smo bol kao simptom. To su često i neki drugi poremećaji ritma, koji deluju kao bezazlen pojava. Pojačan umor takođe može biti znak - objašnjava čuveni kardiolog i dodaje:
- Ukoliko se simptomi prepoznaju na vreme, srčani udar se sigurno može prevenirati. Bitno je da se ta osoba ne dovede u stanje da dobije lasiča infarkt, jer nakon preležanog infarkta ne mogu da povrate tu normalnu funkciju srca. Sve što uradite na vreme, posledice će biti daleko blaže. Normalno je da zdravi ljudi imaju puls od 60 do 80 otkucaja u minuti, a u slučaju infarkta često ide na 120, a mi to ne možemo rešiti tabletom. Zbog toga postoje defribilizatori. - objasnio je dr Ristić.
Simptom koji niko ne pominje
Doktor Vilijam Vilson, koji radi u američkoj saveznoj državi Indijana, tada je imao 63 godine i nije pušio, imao je normalnu telesnu težinu i uživao je u redovnom vežbanju. Takođe nije imao visok krvni pritisak niti visok holesterol, što ga je navelo da pomisli da je u top formi. Jedina stvar koja ga je dovodila u rizik od srčanog udara bila je činjenica da je njegov otac ranije imao jedan, kao i moždani udar.
Ali što se tiče dr Vilsona, on je bio zdrav i "osećao se odlično" sve dok u januaru 2018. nije krenuo sa "svojim uobičajenim treningom", koji započinje penjanjem uz stepenice. Dr Vilson je pokušao da opiše čudan osećaj koji mu je preplavio grudi.
"Nije me samo pogodilo, bum, bila je to nelagodnost, i to ne oštra nelagodnost. Bila je to neprijatna, pritiskajuća nelagodnost, što biste pomislili da znam, jer se time bavim, i naravno, jesam. Ali ne za oko 30 ili 60 sekundi. Za količinu vežbe koju sam radio, bio sam obliven znojem. Bio sam u poricanju. Pokušavao sam da se izvučem iz ovoga i kažem: "Ovo se meni ne dešava, ovo se meni ne može dešavati". Mislim, ja sam kardiolog. Ovo se ne dešava kardiolozima!", ispričao je dr Vilson za "Lad Bible".
Takođe se seća da ga je tad obuzeo "osećaj propasti", pre nego što je počeo da oseća još jedan simptom srčanog udara za koji mnogi ljudi ne znaju.
"Veoma je uobičajeno kada ljudi dožive srčani udar, da moraju hitno da idu u toalet“, rekao je kardiolog. "To je deo cele stvari sa nervnim sistemom koji se aktivira kod srčanog udara. I zaista sam morao da idem u toalet u teretani… i molio sam se."
Zbog koje ishrane sve mlađi ljudi doživaljavaju srčani udar?
Naime, dr Jaranov podvlači da ishrana prebogata proteinima može dovesti do srčanog udara kod naizgled "fit" osoba već sa 35 godina.
- Mnogi moji pacijenti izgledaju izvajano, ali to je samo spoljašnost. Video sam šta se nalazi unutar njihovih krvnih sudova - i nije lepo. Da, telo spolja izgleda kao mašina. Ali unutrašnjost priča drugu priču. Brinuo sam o 'fit' 35-godišnjacima koji su doživeli srčani udar. Bez simptoma, bez upozorenja, bili su kao tempirana bomba", dodao je.
Naročito naglašava da ekstremne dijete mogu izazvati hroničnu upalu koja na kraju vodi do srčanog udara, te ističe da jedino iz raznovrsne i uravnotežene ishrane dolazi dobro zdravlje.
"Atletski izgled ne znači automatski i zdravlje. Nizak procenat telesne masti ne znači nizak rizik - i trbušnjaci vas ne štite od pucanja plaka u arterijama".
Godine provedene na ekstremnim restriktivnim dijetama poput ishrane zasnovane na mesu mogu dovesti do ekstremno visokog holesterola, oštećenih krvnih sudova, hronične upale i suženih arterija, čime se povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Takođe, sada se porast stope gojaznosti i pratećih zdravstvenih problema poput visokog pritiska i dijabetesa smatra jednim od glavnih faktora rizika.
"Ako vaša ishrana uništava endotel (unutrašnji sloj krvnih sudova) - nije važno koliko su vam bicepsi jaki", kaže.
Britanska nacionalna zdravstvena služba navodi da je meso dobar izvor proteina, koji je telu potreban za održavanje i izgradnju mišića, kao i dobar izvor vitamina i minerala poput gvožđa, cinka i B vitamina. Međutim, savetuju da se biraju nemasni komadi i ograniči unos crvenog i prerađenog mesa kako bi se maksimizirale koristi, a umanjili negativni efekti poput visokog sadržaja zasićenih masti koje mogu povećati holesterol. Takođe, i oni savetuju da je samo izbalansirana ishrana pravi put do dobrog imuniteta i zdravog tela.
