Koliko ishrana i svakodnevne navike utiču na kvalitet života u starijim godinama je pitanje koje muči mnoge, a stručnjaci su dali odgovor, kao i koju namirnicu bi trebali svi da izbegavaju.
Iako genetika igra ulogu, svi sagovornici su se složili da ishrana ima presudan značaj.
„Ishrana snažno utiče na zdrav proces starenja. Hranljive materije koje unosimo podržavaju rad mozga, srca, kostiju i imuniteta“, objašnjava dr Monika Mahadžan iz Centra za zdravo starenje. „Ono što jedemo danas – direktno utiče na to kako ćemo se osećati sutra.“
Lakelin Ajhenberger, gerontološkinja i stručnjak za negu starijih, dodaje:
„Zdrava ishrana pomaže da očuvamo i fizičku snagu i mentalne funkcije, smanjujući rizik od mnogih hroničnih bolesti.“
Ne postoji čarobna formula, ali pravila su poznata:
- Fokus na neprerađene, celovite namirnice – povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice i nemasni proteini
- Umereni unos zdravih masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi)
- Redovna hidratacija
- Šećer i industrijski prerađena hrana – što manje
Dr Holis Dej iz Bostonskog medicinskog centra ističe: „Što raznovrsnije jedemo, to nam je manja potreba za suplementima – a hranljive materije iz hrane telo apsorbuje mnogo bolje nego iz dodataka.“
Kako starimo, prirodno gubimo mišićnu masu, pa je unos proteina sve važniji. Dr Mahadžan preporučuje da obroci sadrže više voća i povrća, jer to pomaže i telu i mozgu. Istraživanja pokazuju da stariji koji redovno jedu voće i povrće imaju značajno manji rizik od mentalnog opadanja.
„Zdrava ishrana ne štiti samo pamćenje – ona jača kosti, mišiće, smanjuje rizik od padova, dijabetesa i visokog pritiska“, objašnjava dr Lorie Arčbold-Panon sa Univerziteta Virdžinija.
Ako postoji nešto što svi gerijatri izbegavaju – to su gazirani i zaslađeni napici (sokovi, energetska pića, ledeni čajevi, aromatizovane kafe…).
„Ona ne pružaju nikakvu nutritivnu vrednost, a podstiču upale, gojaznost, otpornost na insulin i propadanje zuba“, upozorava dr Mahadžan. „Jedna limenka može sadržati i do 39 grama šećera – što je znatno više od preporučene dnevne doze.“
Ajhenbergerova dodaje da takvi napici povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, dok neka istraživanja pokazuju da čak ubrzavaju starenje ćelija.
A šta je s dijetalnim verzijama? Ni one nisu bezopasne.
„Veštački zaslađivači mogu negativno uticati na crevni mikrobiom, a zdravlje creva povezano je sa svim aspektima opšteg zdravlja“, ističe dr Arčbold-Panon.
Voda je i dalje najbolji izbor!
Kako starimo, osećaj žeđi slabi, pa je važno unositi tečnost redovno – čak i kad ne osećamo žeđ. Najbolji izbor ostaje obična voda, a dobar izbor može biti i mineralna voda bez dodataka ili voda aromatizovana limunom, jagodom ili nanom.
„Jedno gazirano piće tu i tamo neće vam narušiti zdravlje“, kaže Arčbold-Panon, „ali ako su takvi napici deo vaše svakodnevne rutine – vreme je da preispitate tu naviku.“
Ako ne možete odmah da ih izbacite, počnite sa postepenim smanjenjem – vremenom će vam sve manje nedostajati.
Stil / Nova s
