U Rusiji je nadaleko čuvena sintagma Maje Plisecke (1925-2015) "treba manje klopati", kako je odgovarala na pitanja o svojoj figuri. U stvari, čuvena balerina mislila je nešto sasvim drugo.
Na sceni i probama troši se ogromna količina energije tako da je izlišno i razmišljati o dijeti. "Baletski umetnici nikada ne drže dijetu, budući da mnogo rade i sve sagore i nemaju kad da se ugoje", govorila je ona. "Ako ipak osetite da treba, da ste uoči predstave dobili malo u težini, jednostavno smanjite količinu hrane", savetovala je.
Čuvena balerina je volela pivo i haringu, a najboljim jelom na svetu smatrala je hleb i maslac. Međutim, uvek je isticala da se karijera balerine svodi na težak i uporan rad. "Celog života predano sam odlazila u salu, svejedno da li sam želela ili ne".
Čuveno "labudovo" mahanje rukama i držanje Plisecka je "skinula" u zoološkom vrtu, posmatrajući ptice. Na sceni se pojavljivala sve do sedamdesete godine života.
Galina Uljanova (1910-1998) nije bila ništa manje poznati pedagog nego balerina. Koreografiju je predavala, između ostalih i Maji Pliseckoj.
Kao osoba bila je vrlo zatvorena, a u retkim intervjuima govorila je da "baterije" puni odmarajući se u prirodi. Naročito je volela kajak. Kako je isticala, mogla je da vesla satima: "Mnoge je čudilo to što se ne umaram i umem da držim čamac. Umela sam sama u kajaku da otplovim daleko, zaustavim se u visokoj trsci, i tamo dugo ležim i gledam u nebo. Priroda je to odakle crpim snagu".
Igrala je sve do pedesete, oduševljavajući publiku svojom gracioznošću. I pošto je napustila scenu dane je provodila u baletskoj sali i podučavanju. Vodila je računa o hrani i nije jela ništa prženo ni teško.
"Ja i dan-danas ujutru pre nego što odem u Boljšoj na čas, pojedem samo jednu jabuku. A kada se vratim kući izdinstam tikvicu i spremim nešto lagano", govorila je čuvena balerina.
Kod kuće je vežbe radila pomoću stolice koja je imala ulogu baletskog štapa i uvek išla u štiklama.
Agripina Vaganova: Vežbanje ne treba prekidati
Balerina Marinski teatra, čije ime nosi čuvena baletska akademija u Sankt Peterburgu, Agripina Vaganova (1879-1951) bila je poznata kao vrlo strog pedagog.
Disciplinu je smatrala najvažnijom stvari u baletu. Bila je niskog rasta, sa kratkim nogama i punačka, ali zahvaljujući radu uspela je da se istakne u vreme kada su na vrhuncu slave bile Ana Pavlova i Matilda Kšesinska.
Njena knjiga "Osnove klasičnog baleta", čije je prvo izdanje objavljeno 1934. godine, najpoznatiji je udžbenik za baletske umetnike. "Kada mi se zada neki program ja ne želim samo da ga ispunim nego i da odem korak dalje. Ipak, moja dužnost bila je da uvidim opterećenost učenica i da ne budem rigidna".
U knjizi je pisala da kada primeti da su učenice preumorne u stanju je da im po dve nedelje daje samo lagane vežbe, "kako od svega ne bi bilo više štete nego koristi".
Za razliku od koreografa, svojih savremenika, smatrala je da vežbanje ne treba prekidati ni tokom letnjeg raspusta, kako bi se ostalo u formi, tim pre što kada je toplo ne treba gubiti vreme na zagrevanje nogu, one su već zagrejane pre početka časa, prijemčivije i svaki napor daje bolje rezultate.
Ekaterina Maksimova: Zaboraviti na bol
Učenica Galine Uljanove, Ekaterina Maksimova (1939-2009), plesala je do šezdesete i sve do smrti bila, kao što se kaže, "da je prekineš u struku". Sa visinom od 157 centimetara i težinom između 40 i 45 kilograma ostavljala je utisak tinejdžerke i u zrelim godinama.
Na probi u Boljšoj teatru Maksimova je povredila kičmu i mada su lekari predviđali da više neće moći da hoda, vratila se na scenu u velikom stilu. Godinu dana nosila je korset i vežbala po metodu svog supruga, baletskog umetnika Vladimira Vasiljeva. Nastupala je do šezdesete.
Bez obzira na urođenu krhkost i lakoću, Maksimova je imala ozbiljan problem. Jedan prst na nozi bio je znatno kraći od ostalih, pa joj je bilo vrlo teško da stoji na vrhovima prstiju. Godinama je morala da previja prst i sanira nedostatak.
"Svaka predstava je let", govorila je balerina. "Ponekad je predstava mnogo, i tada se stvarno umoriš i sve te boli. Stojiš iza kulisa i razmišljaš. Bože moj, kuda idem. Neću ništa moći da uradim. A onda čuješ muziku i izlećeš na scenu i u tom trenutku svemu je kraj. Zaboravljaš na bol i da ti se išta dogodilo. Zaboravljaš na sve. Postoji samo scena“.
Stil / Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
