Kronova bolest je nespecifično zapaljensko oboljenje digestivnog trakta. Ova bolest može da zahvati bilo koji deo digestivnog sistema, od usta do anusa, ali u većini slučajeva su to: ileum (deo tankog creva), i kolon (debelo crevo).
Zid dela creva koji zahvata Kronova bolest je oštećen i zadebljan i javljaju se duboke ranice (ulkusi) koje mogu izazivati apscese i fistule. Nije retko da se Kronova bolest javi na "nasumičnim" mestima digestivnog trakta, odnosno da neke delove zahvati, a druge u njihovoj blizini - "preskoči".
Ova bolest digestivnog sistema se može ispoljiti u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće javlja između 15. i 35. godine života. Podjednako učestalo se javlja i kod muškaraca i kod žena.
Kronova bolest je izuzetno slična ulceroznom kolitisu, još jednoj hroničnoj crevnoj inflamatornoj bolesti, pa se kod oko 10% pacijenata ove dve bolesti ne mogu razlikovati.
Uprkos velikom napretku medicine, uzrok Kronove bolesti nije sa sigurnošću utvrđen. Ta tema je godinama predmet mnogih istraživanja, a ono što je danas osnovna pretpostavka je da ovu bolest izaziva naglašeni odgovor imunološkog sistema na antigene. Antigeni o kojima se ovde radi mogu biti bakterijskog porekla, ali mogu poticati i iz samog organizma. Oni za većinu ljudi nisu štetni, ali kod nekih osoba mogu predstavljati okidač za javljanje Kronove bolesti. Prenaglašenim odgovorom imunološkog sistema osobe, dolazi do produkcije proinflamatornih citokina koji izazivaju proces upale.
Istraživanja su ukazala i na značajnu ulogu genetike u razvoju Kronove bolesti. Mutacije na genima aktiviraju abnormalan odgovor na normalnu crevnu floru i zbog toga mogu biti okidač Kronove bolesti. Rizik da potomci pacijenata koji ima Kronovu bolest i sami razviju ovu bolest se procenjuje na 2-8%.
Veliki faktori rizika za razvoj Kronove bolesti su životno okruženje i stil života:
- pušenje,
- nepravilna ishrana (puna rafinisanih šećera)
- urbano okruženje i industrijska naselja
Isti ovi faktori utiču i na ozbiljnost simptoma kod onih koji su već razvili Kronovu bolest i većina tih faktora je kontrolabilna, te je važno obratiti pažnju na njih i redukovati njihov uticaj.
Ozbiljnost Kronove bolesti varira od blagog stanja do ozbiljnih komplikacija, a intenzitet samih simptoma takođe može varirati tokom vremena. Simptomi se obično razvijaju postepeno, ali nekada se mogu javiti naglo i iznenada. Takođe, moguće su i remisije, odnosno periodi kada simptoma Kronove bolesti nema.
Način ispoljavanja i simptomi ove bolesti zavisiće od zahvaćenog regiona creva i opsežnosti bolesti, a najčešći su:
- Dijareja (proliv)
- Osećaj nepotpunog pražnjenja creva
- Opstipacija (zatvor)
- Bolovi u stomaku
- Grčevi u stomaku
- Krv u stolici
- Bol oko anusa
- Afte u ustima
- Smanjen apetit i gubitak težine
- Visoka telesna temperatura
- Umor
Neki od simptoma koji se takođe mogu javiti kod pacijenata sa Kronovom bolesti su bol ili crvenilo oka, bol u zglobovima i crvena ispupčenja na koži.
Međutim mnogi ljudi koji imaju Kronovu bolest želuca ili dvanaestopalačnog creva nemaju nikakve simptome. Ukoliko se simptomi u tim slučajevima ipak jave, to je obično bol u gornjem delu stomaka tokom ili nakon jela.
Osim toga, ponekad, a posebno kod dece i starih, jedini simptomi Kronove bolesti mogu biti povišena telesna temperatura i gubitak u težini.
Obavezno se javite lekaru ukoliko osećate promene u varenju koje traju duže vreme i ako imate neki od sledećih problema:
- Uporan bol u stomaku
- Proliv koji traje duži period (par nedelja) i ne reaguje na terapiju lekovima
- Krv u stolici
- Neobjašnjivu temperaturu koja traje par dana
- Neobjašnjiv gubitak kilaže
Rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze Kronove bolesti je važno jer time možete da započnete pravovremeno lečenje i izbegnete potencijalno ozbiljne komplikacije.
Za postavljanje dijagnoze Kronove bolesti ne postoji jedan test, pa lekar mora koristiti kombinaciju različitih metoda i testova kako bi potvrdio ovu dijagnozu:
- Laboratorijska analiza krvi
- Urinokultura
- Koprokultura
- Kolonoskopija
- Biopsija creva
- Skener (CT)
- Magnetna rezonanca (MR)
- Gastroskopija
- Laparoskopija
Takođe ne postoji oblik lečenja koji će kod Kronove bolesti dovesti do potpunog izlečenja, pa su ciljevi tretiranja ove bolesti da se pacijent uvede u remisiju i da se ta remisija održi. Takođe, veliki naglasak kod lečenja pacijenata sa Kronovom bolesti je na poboljšanju kvaliteta života i minimalizaciji nuspojava lekova koji se koriste u terapiji.
Lečenje Kronove bolesti uključuje pre svega lekove, zatim poseban oblik ishrane i kontrolu stresa, a nekada može zahtevati i sprovođenje hirurškog zahvata.
Važno je znati da plan ishrane neće biti isti za svakoga sa ovom bolesti, jer ona zahvata različite delove digestivnog trakta kod različitih pacijenata. Ipak, opšte načelo je da dijetni režim treba da podrazumeva manji unos vlakana jer se ona slabo vare, kao i nadoknadu folata, Fe, Ca i vitamina B12, koji često nedostaju ovim pacijentima zbog neuhranjenosti.
Osim toga, možda ćete morati da ograničite unos masti, zbog nemogućnosti tela da ih razgradi i apsorbuje, i mleka, jer može dovoditi do poremećaja u želucu, grčeva u stomaku i dijareje.
Kronova bolest može da onemogućava adekvatnu apsorpciju vode, pa postoji rizik od dehidratacije. Zato je važno unositi veće količine vode. Slično važi i za vitamine i minerale - zbog otežane apsorpcije, možda će biti potrebni dodatni suplementi, koje prepisuje lekar ukoliko ima potrebe.
Celokupna ishrana će zavisti od onoga što Vašem organizmu najviše odgovara, a to možete saznati praćenjem svojih simptoma kao reakcija na hranu i konsultacijama sa lekarom.
Ukoliko lekovi, promenjena ishrana i način života ne pomažu pacijentu sa Kronovom bolesti ili u slučaju dodatnih komplikacija, lekar može predložiti operaciju. Oko polovini pacijenata sa Kronovom bolesti će biti potrebna bar jedna operacija, ali ni ona ne predstavlja trajno rešenje, jer je Kronova bolest hronično stanje, koje će se opet ispoljiti.
Tokom operacije, hirurg će odstraniti oštećeni deo digestivnog trakta, a zatim povezati njegove zdrave delove. Nekada je potrebno da se uklone čirevi ili blokade u crevima, a nekada će biti potrebno da se se izdrenira apsces ili da se zatvore fistulozni kanali.
Ozbiljnost Kronove bolesti varira u velikoj meri i može ići od blagog do ozbiljnog stanja. U veoma ozbiljnim slučajevima, ova bolest može voditi do životno ugrožavajućih komplikacija.
Ova bolest ne mora skratiti očekivani životni vek i veliki broj ljudi sa Kronovom bolesti se prilagodi potrebnom stilu života i može živeti dugo i sasvim ispunjeno.
Veliki broj žena sa Kronovom bolesti može imati normalnu trudnoću i zdravu bebu, ali rizici postoje. Zato je važno obavestiti izabranog lekara o trudnoći ili planiranju trudnoće, kako bi ona bila adekvatno kontrolisana (praćenje, eventualna promena terapije i slično).
S obzirom na to da Kronova bolest ima aktivne faze i faze remisije, bolje je planirati trudnoću za vreme remisije, jer kada je bolest aktivna tokom začeća, velika je verovatnoća da će tako ostati i tokom cele trudnoće.
Većina pacijenata sa Kronovom bolesti neće razviti rak debelog creva, ali verovatnoća i rizik kod ovih pacijenata su svakako veći u odnosu na opštu populaciju. Zbog toga je važno raditi redovan skrining za rak debelog creva, što podrazumeva redovne kolonoskopije.
Stil / Stetoskop
NE PROPUSTITE
Bonus video:
