Antibiotici su lekovi kojima se leče bakterijske infekcije, ali otpornost bakterija na antibiotike iz godine u godinu raste. Na to utiču različiti faktori, a u velikoj meri to što se antibiotici koriste i onda kada nisu neophodni. Tendencija tzv. zloupotrebe antibiotika prisutna je u celom svetu, pa i u Srbiji.
Pošto se delotvornost postojećih antibiotika smanjuje, lečenje pojedinih bolesti postaje sve teže. Neke od posledica mogu biti duže i zahtevnije lečenje, veći medicinski troškovi, kao i povećana smrtnost. U tom slučaju, svi su na gubitku - pojedinac koji je oboleo, njegova porodica, celokupno društvo i država. Antimikrobna rezistencija je problem koga mnogi nisu svesni, pa je edukacija o toj temi i važnosti racionalne upotrebe antibiotika veoma važna.
Zašto nastaje bakterijska rezistencija?
Problem predstavlja to što se antibiotici koriste za lečenje virusnih infekcija, na koje zapravo ne mogu uticati. Obična prehlada i grip, kao i bilo koja druga infekcija izazvana virusom, ne treba da se leči takvom vrstom lekova.
Zbog lake dostupnosti i neodgovornog ponašanja pojedinaca, antibiotici imaju sve manju efikasnost. Oni postepeno gube sposobnost da uništavaju bakterije i spreče njihov rast i razvoj. Upravo zato je neke infekcije sve teže, pa čak i nemoguće izlečiti. Drugačije rečeno - ako se koriste onda kad ne treba, antibiotici neće delovati onda kad treba. Ukoliko bakterija - uzročnik bolesti postane rezistentna na neki antibiotik, on postaje beskoristan, a zdravlje bolesnika ugroženo.
Situaciju pogoršava činjenica da se u nekim zemljama antibiotici mogu kupiti bez recepta, što daje veliku mogućnost njihove zloupotrebe. Pojedini naučnici ukazuju na opasnost od nastanka post-antibiotske ere. Ukoliko do toga dođe, neke uobičajene infekcije mogu postati životno opasne jer neće biti lekova koji mogu uništiti uzročnike.
Preterana upotreba antibiotika je jedan od najvažnijih činilaca koji utiče na stvaranje bakterijske rezistencije. Da bi se situacija popravila, nije dovoljno pronalaziti nove vrste lekova, već treba promeniti celokupan odnos prema svim onim koji se sada koriste. Podjednako su važne preventivne mere koje sprečavaju širenje infekcija i smanjuju mogućnost zaraze. Pravilno i redovno pranje ruku, vakcinacija protiv zaraznih bolesti, kao i izbegavanje direktnog kontakta sa zaraženima mogli bi popraviti lošu sliku trenutnog stanja.
Kada, kako i koliko dugo uzimati antibiotike?
Vrstu i dužinu trajanja terapije određuje isključivo lekar. On će proceniti da li je neophodno korišćenje antibiotika, koja je doza potrebna i na koji način i koliko dugo treba uzimati lek. Prepisana terapija ne sme se deliti ni sa kim, čak ni sa članovima porodice koji imaju iste simptome. Za trudnice i hronične bolesnike, korišćenje bilo kakvih lekova bez konsultacije sa zdravstvenim radnicima posebno je opasno.
Pre određivanja terapije, najbolje je utvrditi šta je tačan uzročnik infekcije, kako bi se lečenje započelo delotvornom terapijom. Antibiogram će pokazati na koje lekove je konkretan soj bakterije osetljiv, a na koje je rezistentan. Multirezistentni sojevi tipični za bolničke ustanove predstavljaju veliki problem jer su otporni na nekoliko različitih grupa antibiotika.
Ukoliko se terapija skrati i prekine odmah nakon povlačenja simptoma, infekcija će se uskoro ponovo pojaviti. U tom slučaju, bakterija može postati otporna na lek koji je do tada bio delotvoran. Ovo je čest slučaj kada su u pitanju urinarne infekcije izazvane bakterijom Escherichia Coli.
O važnosti borbe protiv rezistencije bakterija na antibiotike govori i to što Svetska zdravstvena organizacija to prepoznaje kao jedan od najvažnijih zadataka u predstojećem periodu.
Stil/ benu.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
