Manjak sunčeve svetlosti, hladniji dani, duže noći i manje vremena provedenog napolju – sve ovo može uticati na naše mentalno zdravlje, tvrde stručnjaci.
Posebno kako dublje ulazimo u jesen i počinjemo razmišljati o zimi, mnogi od nas mogu doživeti promene raspoloženja, što je sasvim uobičajeno. Zdravstveni stručnjaci otkrili su razloge za ove promene i ističu kako se nositi s njima, te kako ublažiti simptome i poboljšati raspoloženje.
Sezonski afektivni poremećaj, često nazivan zimskom tugom ili zimskim bluesom, predstavlja vrstu depresije koja se obično javlja tokom jeseni i zime, kada je izloženost prirodnoj sunčevoj svetlosti smanjena, objasnio je istraživač i psihijatar dr. Rajan Saltan s Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
„Reč je o poznatom stanju mentalnog zdravlja koje karakterišu promene u raspoloženju i ponašanju, a koje prati sezonski obrazac“, dodaje dr. Saltan. Iako mnogi ljudi tokom zime doživljavaju blaže promene raspoloženja, sezonski afektivni poremećaj predstavlja ozbiljniji oblik ovog stanja.
Njegov tačan uzrok nije u potpunosti proučen, ali se veruje da smanjenje izloženosti sunčevoj svetlosti tokom jeseni i zime doprinosi njegovom razvoju.
„Smanjenje prirodnog svetla može poremetiti cirkadijalni ritam i uticati na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i melatonina, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i sna“, objašnjava dr. Saltan.
Pored nedostatka svetla, genetski faktori takođe igraju ulogu, kao i neravnoteža u određenim moždanim hemikalijama i promene u nivoima melatonina i serotonina.
Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja, prema dr. Saltanu, mogu varirati u težini, ali obično uključuju:
- stalna osećanja tuge, beznađa ili anksioznosti;
- nisku energiju i povećan umor;
- povećanu potrebu za snom i teško buđenje ujutro;
- želju za ugljenim hidratima i debljanje;
- poteškoće s koncentracijom i donošenjem odluka;
- izolaciju i smanjeno interesovanje za aktivnosti;
- razdražljivost i pojačanu osetljivost na odbijanje.
„Važno je napomenuti da se ovi simptomi obično javljaju u kasnu jesen ili rano u zimu i povlače se u proleće kada se dnevno svetlo poveća“, istakao je on i evo šta savetuje.
Dr. Saltan preporučuje nekoliko strategija za suočavanje s ovim poremećajem:
1. Svetlosna terapija: Koristite svetlosnu terapiju koja emituje svetlost punog spektra, imitirajući prirodnu sunčevu svetlost.
2. Vežbanje: Redovna fizička aktivnost, čak i u zatvorenom prostoru, može poboljšati raspoloženje i nivo energije. Razmotrite aktivnosti kao što su joga, ples ili vežbanje s opremom.
3. Rutina spavanja: Pridržavajte se redovnog rasporeda spavanja. Održavajte doslednu rutinu odlaska na spavanje i buđenja u isto vreme svaki dan.
4. Ishrana: Pobrinite se za uravnoteženu ishranu s fokusom na celovitu, hranljivu hranu. Izbegavajte preteran unos šećera i ugljenih hidrata.
5. Socijalna povezanost: Ostanite u kontaktu s prijateljima i voljenima. Družite se i učestvujte u aktivnostima s drugima, čak i virtuelno.
6. Ciljevi i struktura: Postavite ciljeve i imajte strukturu, jer to može pružiti osećaj svrhe i postignuća.
7. Meditacija i opuštanje: Praktikujte meditaciju ili tehnike opuštanja za upravljanje stresom i anksioznošću. To može poboljšati raspoloženje i mentalno stanje.
8. Vreme napolju: Provedite što više vremena napolju tokom dana, čak i ako je oblačno.
9. Briga o sebi: Bavite se aktivnostima koje volite, savetuje dr. Saltan, prenosi Nsuzivo.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
