Svedoci smo trendova koji ne jenjavaju već godinama kada je u pitanju zdrava ishrana, a to je detoksikacija organizma ceđenim sokovima, ali i gladovanje. Međutim, dr Jagoda Jorga, specijalista higijene i ishrane, kao profesorku Medicinskog fakulteta u Beogradu, otkriva koliko je to, zapravo, opasno po svačiji organizem. I donosi mnogo više problema nešto što mislite.
Da li je uopšte dobro ne jesti ceo jedan dan, ili piti samo ceđene sokove?
"Apsolutno ne. Detoksi su jedna od najgorih dijeta trenutno, na spisku trendi režima ishrane su među prvih pet mesta. Gladovanje ili autofagija, nije daleko od pristupa takozvane detoksikacije. Apsolutno su to izuzetno, izuzetno loše stvari", rekla je ona i objasnila zašto.
"Kada mi unesemo jedan dan detoksa, sveže ceđeno povrće i voće, to je cunami šećera u organizmu. Nismo promenili filtere već smo ih zapušili, i taj šećer mora da se odloži u sve moguće ćelije, mora negde da se zalepi, time ubrzava starenje ćelija i vodi ka smrti ćelija. Detoksi su nešto što apsolutno ne treba primenjivati", rekla je ona.
Pravilan rad bubrega i jetre omogućava da se telo pročisti, a za to je potrebno unositi samo jednu stvar - vodu.
"Dovoljna količina vode je preduslov da naš bubreg, koji je pored jetre glavna stanica za prečišćavanje, mogao da radi svoj posao. Pristupi gde se kaže, evo idu praznici, pa se opusti i jedi koliko hoćeš, štetni su jer praktično opterećuju bubrege. Ne smemo da pređemo kapacitet svog tela, neće bubreg čekati sutra i prekosutra da to odstrani, on to mora da radi tog momenta kada je to nešto ušlo i napravilo višak. To može da bude i mast i šećer, i so i mnoge druge stvari", rekla je za emisiju "Uranak" na K1 televiziji.
Detoksi od po tri dana nikako neće otkloniti sve što smo uneli u sebe.
"Apsolutno je netačno da hoće, samo će dodatno sve zapušiti", rekla je ona.
Kod gojaznih osoba razvoj zdravstvenih problema je još lakši, te se u proces mršavljenje ne smete upustiti bez saveta stručnjaka.
- Zasad je pokazano da je gojaznost direktno ili indirektno povezana, odnosno da se javlja zajedno sa preko 230 zdravstvenih problema, uključujući 13 karcinoma. U gojaznoj populaciji dva do tri puta su češći karcinomi dojke u menopauzi kod žena, kao i karcinom debelog creva i žučne kese. Dalje, 85 odsto dijabetesa tipa dva razvija se na polju gojaznosti, a koliko je snažna ta veza dokazuje činjenica da se kod pacijenata koji su izgubili 15 odsto početne težine bolest povukla - kaže doktorka i dodaje:
- To ne znači da se dijabetes neće pojaviti ponovo podstaknut nekim drugim okidačima, ali će do tada osoba živeti bez bolesti. Nažalost, gojaznost je povezana s poremećajima fertiliteta, a čak 75 odsto gojaznih će imati hipertenziju. U normalnoj populaciji to je svega 35 odsto. Sa gojaznošću je usko povezana i depresija, moždani udar, problemi s kostima i kardiovaskularne bolesti. Procenat ovih bolesti bio bi bar upola manji da nije gojaznosti.
