Sve više ljudi koji su izloženi svakodnevnom stresu spas traži u jogi. Ona podrazumeva upotrebu nekoliko tehnika fizičkih položaja, vežbi kontrole energije putem disanja, relaksaciono-meditativnih vežbi i vežbi koncentracije. Nastala je pre 4.500 godina u Indiji, a danas skoro da nema meridijana gde se ona ne upražnjava. U Srbiji se pojavila 60-ih godina prošlog veka, a 20 godina kasnije sve više ljudi počinje da vežba i primenjuje jogu kao svakodnevnu aktivnost. Jer, kad su telo i um u ravnoteži, nema mesta nastanku bolesti. Ona jača kompletan organizam, uravnotežava metabolizam, čuva imunitet i nervni sistem, poboljšavaju cirkulaciju, disanje i sistem za varenje.
Veština koja objedinjuje um, duh i telo
Drevni jogiji bili su odlični poznavaoci anatomije i mentalne strukture čoveka. Na osnovu toga su oblikovali pravilan sled vežbanja joga položaja kako bi telo bilo zdravo, a duh probuđen u svom punom potencijalu. Vežbajući jogu duh postaje staložen, vedar, pun entuzijazma, hrabar i odlučan.
Preporučljiva za sve uzraste
Joga vežbe bude životnu energiju i život čine aktivnim. Osnovno načelo izvođenja joge je da vežbanje bude u granicama sopstvene prijatnosti. Zbog toga je preporučljiva svim uzrastima, s tom razlikom što odrasli polaznici potpuno svesno vežbaju kako bi se oslobodili od stresa i opustili, dok je deca instinktivno primenjuju. Ona prirodno osećaju potrebu za prevrtanjem tela na razne načine kako bi koristila mogućnost kretanja koju im je priroda dala. Joga nam omogućava da celog života ostanemo deca, da se i dalje prevrćemo i istražujemo mogućnosti kretanja tela i sopstvenih prirodnih potencijala.
