Hrana bi trebalo da nam bude izvor energije i zdravlja, a ne izazivač raznih problema. Zato je veoma važno mališanima objasniti koje su namirnice dobre za njihov organizam, a koje mu donose samo štetu, kako bi razvilo dobre navike za dalji život. Naravno, uvek je dozvoljeno da ponekad pojedemo nešto što nije baš zdravo, a mnogo volimo, samo je bitno da ne bude prečesto.
Naime, Istraživači sa Univerziteta „Western“ proučavali su studije koje su se bavile uticajem lošeg izbora hrane na decu i njihov mozak. Da bi došli do nekih iznenađujućih zaključaka pregledila su više od 100 različitih studija.
Prema izveštaju za 2020. objavljenom u „The Lancet: Child & Adolescent Health“, apsolutno najgora vrsta hrane za mozak vašeg deteta je brza hrana. Sa druge strane, svedoci smo da roditelji u Srbiji neretko daju svojoj deci baš ovu vrtu hrane, jer je svi mališani obošavaju, posebno kada su negde napolju.
Lancet izveštaj je pokazao da deca i tinejdžeri konzumiraju veoma velike količine kalorične nezdrave hrane, što negativno utiče na razvoj njihovog mozga.
Zbog čega se to dešava?
U adolescentnom dobu se kod tinejdžera još uvek mozak razvija svoj frontalni režanj, deo mozga koji je odgovoran za pamćenje, pažnju i kontrolu impulsa. A brza hrana, prema ovoj studiji, baš na taj deo može negativno uticati na sposobnost deteta na sposobnost deteta da samoreguliše svoj izbor hrane, piše eatthis.
Osim toga, izveštaj pokazuje da ukoliko deca konzumiraju brzu hranu i velikim količinama, neće naučiti pravilo da biraju namirnice, a kao posledica se može javiti značajan višak kilograma.
Depresija i poremećaj pamćenja
Studija iz socijalne psihijatrije i psihijatrijske epidemiologije otkrila je da je loš kvalitet ishrane adolescenata takođe povezan s većim slučajevima depresije. A nova studija sa Univerziteta „Džordžija“ pokazala je da povećana konzumacija dodatog šećera u detinjstvu može dovesti do oštećenja pamćenja u odraslom dobu. Međutim, ova studija je sprovedena na miševima, tako da je potrebno još istraživanja.
Recenzija iz 2017. godine navodi da zdrava ishrana za razvoj deteta uključuje:
- obilje proteina,
- ugljenih hidrata (ne rafinisanih),
- zdravih masti,
- gvožđa,
- vitamina A, C, D i B.
„Medical News Today“ predlaže da detetu nudite hranu poput: lisnatog povrća, grčkog jogurta, masne ribe i jaja. Stručnjaci smatraju da doprinose pravilnom razvoju mozga kod mališana.
