Dr Ranko Rajović, doktor interne medicine, UNICEF-ov saradnik na projektu ranog podsticanja intelektualnog razvoja dece, osnivač Mense Srbije i Odseka za darovite Nikola Tesla Centra, jedan je od najvećih autoriteta na ovim prostorima kad govorimo o vaspitanju i obrazovanju dece. Samo u jednoj rečenici je vrlo jednostavno objasnio kako se kod tinejdžera i mališana smanjuje i gubi empatija.
Ističe da je mozak kod dece danas drugačiji, jer ga je okruženje izmenilo. Nekada su mališani tokom dana dobijali svega dve, tri informacije koje su obrađivali. Sa druge strane, u vreme interneta, koji je doneo veliki protok podataka, suočavaju se sa ogromnim brojem informacija, što upravo stvara problem.
-Ono što stiže do mozga, utiče na to i kako funkcioniše. Dečiji mozak drugačije funkcioniše. A oni danas u toku dana dobijaju mnogo informacija koje moraju da obrade. Dubina obrade još uvek kod njih nema, a na agresivni sadržaj mozak reaguje. Kako? Počinje da se brani tako što se smanjuje osećaj - empatiju - objasnio je profesor Rajović u emisiji na RTS-u.
Smatra da internet smanjuje kognitivne sposobnosti kod dece.
- Roditelji ne znaju šta deca rade na internetu, koji smanjuje njihove kognitivne sposobnosti. Odgovornost je ključna. Kada bi svako postupao odgovorno, problema ne bi bilo. Moramo se zapitati koje vrednosti uče roditelji i okruženje dete.
Upozorava da prezaštićivanje onemogućava da se dete normalno razvija.
- Sledeći momenat je prezaštićivanje od malih nogu, koje sprečava da se razvijaju na normalan način, da stiču kontrolu, samopouzdanje. Mame i tate sve rade umesto njih. Roditelji, okruženje i vaspitači moraju da postave jasne granice šta sme, a šta ne.
Igrice su velika pretnja
Računari nisu loša stvar i treba da budemo u toku sa razvojem tehnologije, ali je problem kada ona doslovno postanu zamena za sve, prema rečima ovog velikog stručnjaka.
- Naša deca odrastaju uvirtualnom svetu. Pre nekoliko godina stvarno sam bio u šoku kada sam video da na video igrama piše 4, 5, 6, 7. Mislio sam da je to oznaka za uzrast deteta. Onda su mi rekli da je to oznaka za nivo nasilja u igri, koliko ima krvi, jesu li odsečene ruke, noge, glave - rekao je profesor.
I dodajte da ga jako puno roditelja pita za pomoć, jer ne znaju kako da odvoje dete od igrica.
Igranje igara stvara zavisnost jer mozak luči prevelike količine endorfina što izaziva prevelike količine sreće. A šta će dete, koje ne zna da reši dosadu, raditi za 5 ili 10 godina? Biće frustrirana osoba sa pragom tolerancije - nula. To dete mora sve da dobije odmah i sad, neće moći da čeka. To su nove generacije dece koja nama stižu - zaključuje doktor.
