U moru informacija o dečaku koji je u sredu u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“ usmrtio osmoro đaka i školskog čuvara, kao i masakr koji se dogodio u Mladenovcu, mnogi se pitaju kako je moguće da nije bilo nikakvih signala ili pokazatelja u ponašanju, koji bi nagovestili neki od ova dva strašna dela.
Ovo je ko zna koji tekst po redu na ovu temu. I kada mislimo da je o njoj sve ispričano, pokaže se, nažalost, da nije. Da je treba ponavljati iznova i iznova.
Da treba moliti roditelje da pažljivo, a ne ovlaš pročitaju svako slovo. I da dobro razmisle... O sebi, deci, primeru koji im dajemo, onome što postaju zauzvrat. Jer gvožđe se kuje kad je vruće.
Kasnije može biti kasno... Posmatrajte svoju decu, razgovarajte s njima, posvetite im vreme, slušajte pažljivo šta vam govore, upoznajte ih još bolje, imajte nadzor jer... uvek može bolje!
Kada ste im posvećeni i kada se bavite njihovim odrastanjem, naročito u ranim godinama razvoja, mališani se osećaju sigurno, zaštićeno i voljeno. Bez čvrstog oslonca mogu postati agresivni, anksiozni... A ako napravite propust u bilo čemu od navedenog, vrlo često razviju ozbiljan problem u ponašanju! Deca zavise od roditeljske podrške, zaštite i ohrabrenja kada uče da razmišljaju svojom glavom.
I zapamtite još jednu bitnu stvar: bez pravilnog nadzora ona ne dobijaju potrebnu sigurnost! Da se propust ne bi desio, psiholozi su dali nekoliko važnih modela vaspitanja koji su bitni za eliminisanje agresije kod dece.
Uvek morate da znate gde su
U svakom trenutku morate znati gde vam je dete i s kim se druži. Kada niste s njima i ostavljate ih nekom na čuvanje, to treba da bude pouzdana osoba kojoj maksimalno verujete i mora imati dobar model ponašanja. Decu mlađu od 10 godina nikada ne ostavljajte samu kod kuće, čak ni nakratko.
Morate biti model dobrog ponašanja
Deca nesvesno kopiraju ponašanje roditelja i uče na njihovom primeru. Usvajaju roditeljski sistem vrednosti poput razlikovanja dobra i zla, poštovanja, istine i ponosa. To im je izvor snage kad god se sretnu s negativnim pritiskom vršnjaka ili pohađaju školu u kojoj vlada vršnjačko nasilje.
Ne smeju da imaju pristup oružju
Ukoliko ga imate, najpre naučite decu o opasnostima njegovog korišćenja. Nikada u kući ne držite napunjen pištolj, ispraznite ga i zaključajte odvojenog od metaka. Oružje ne sme da bude nadohvat ruke deci i trudite se da ne vide kad ga ponesete jer im tako ostavljate poruku da se problemi rešavaju oružjem. Ne učite ih da pucaju dok ne odrastu!
Bez batina
Istući dete je kratkoročna dobit. Mnoga deca oguglaju na šamare i batine, istrpe, a onda teraju po svom. Kažnjavanje na ovaj način ih podstiče da i oni na isti način rešavaju problem s drugima i uče ih da se obračunavaju udarcima. Fizičko kažnjavanje sprečava određeno ponašanje samo nakratko. Čak se i na teško kažnjavanje deca mogu navići tako da kasnije ono nema nikakvog uticaja na njih.
Dajte im šansu da se poprave kad pogreše
Decu treba učiti kako da izvuku pouke iz svojih grešaka da se one ne bi ponavljale. Ukažite im gde greše na miran način kako ih ne biste osramotili i ponizili. Poštujte mališane kao što tražite njihovo poštovanje. Isto toliko je važno i da ih pohvalite kad urade nešto dobro jer im je to najveća nagrada. Pomozite im da shvate kako da izbegnu ponavljanje istih sukoba u budućnosti. Vrlo je važno da u tim trenucima mudro nastupate da ih ne osramotite i ne ponizite. Njima treba osećaj da su voljena i poštovana.
Držite se svojih reči i pravila
Ako postavite pravila ponašanja, onda ih se čvrsto držite. Deca, zapravo, vole red. Najgore je da im postavite pravila i granice, a onda ih se ni sami ne pridržavate. To ih zbunjuje i vide da ono što ste rekli - ne važi. Takođe, treba zajedno s decom donositi pravila i jasno i nedvosmisleno ih ponavljati kad god je potrebno da bi ih dobro zapamtila. Načini ponašanja kako u kući, tako i u društvenoj zajednici, moraju da se poštuju obostranim dogovorom.
Neka ne gledaju nasilje ni u kući, ni na TV
Nasilje u kući za decu je uvek dugoročno štetno. Mališani koji su gledali fizički sukob roditelja ili maltretiranje braće i sestara, više su skloni tome da i sami budu nasilnici. Da bi postali kvalitetni ljudi, potreban im je miran i siguran dom, pun ljubavi, u kom neće odrastati u stalnom strahu. Nemojte se svađati s bračnim drugom pred decom niti dopustiti da prisustvuju nečem težem, do čega NIKADA ne bi ni smelo da dođe. Odmah reagujte ako primetite nasilno ponašanje (tuče) između sopstvene dece, a ako su svedoci nasilja na ulici ili u školi, pomozite im da se što lakše suoče sa osećajem straha i preživljenim situacijama.
Znaci za uzbunu kod dece predškolskog uzrasta:
- Napadi besa koji traju duže od 15 minuta, niko ne može da ih smiri i roditelji na kraju popuste
- Agresija bez razloga
- Impulsivni su, ničeg se ne boje
- Stalno odbijaju pravila i poslušnost
- Na nepoznatom mestu ne traže roditelje, nisu vezani za njih, vole da gledaju nasilje na televiziji i zlobni su prema vršnjacima
Kod školske dece
- Ometaju školske aktivnosti
- Smetaju na času i nemaju koncentraciju, imaju loše ocene
- Često se tuku s drugom decom
- Na sve reaguju ljutnjom, okrivljavanjem drugih i osvetom
- Vole nasilne filmove i igrice
- Nemaju drugove ili se druže samo sa sličnima
- Suprotstavljaju se odraslima
- Muče životinje
- Ni sa kim ne saosećaju
Šta preduzeti ako primetite promene u ponašanju
* Kad god se dete ponaša nasilno prema drugima, deci ili odraslima, reagujte odmah jasno mu dajući do znanja da to nije u redu i da to ne odobravate.
* Ne negirajte detetove emocije (na primer "Ma, nisi ljut. Zašto bi bio?")
* Naučite ga da kontroliše emocije (na primer: "Duboko udahni i izdahni kad si jako ljut. Izbroj do deset, ako treba i više. Meni to pomaže.")
* Tražite od deteta da vam detaljno ispriča šta se dogodilo, pitajte ga šta je svojim ponašanjem želelo da postigne, navedite ga da vam kaže šta je bilo loše u tom ponašanju.
* Recite mu kako se osećate kad se tako ponaša. Predložite detetu da se stavi u ulogu svoje žrtve i to kako se ona osećala u datom trenutku. Razgovarajte s mališanom o tome kako da sledeći put drugačije i nenasilno reši takvu situaciju.
* Kad procenite da treba, oduzmite mu neke povlastice, poput kratkotrajne zabrane igranja igrica, korišćenja mobilnog telefona ili gledanja TV.
* U svakoj prilici učite dete kako da rešava sukobe nenasilnim putem, kako da sklapa prijateljstva i dobije pažnju drugih iz poštovanja.
Šta ako je vaše dete žrtva
Deca žrtve najčešće pokušavaju da sakriju da su zlostavljana iz straha da će se situacija još više pogoršati. Ona se boje odlazaka školu, ujutro pre nego što tamo krenu imaju glavobolje, bolove u stomaku ili su uznemireni i neraspoloženi, mole roditelje da ih prate, pogoršavaju im se ocene, traže blizinu učitelja ili nastavnika, nesigurni su i kada treba da odgovaraju na času, dolaze kući s pocepanim priborom, knjigama ili odećom, gladni (jer im je možda uzet novac), ostaju bez stvari, imaju modrice, ogrebotine ili posekotine, postaju povučeni, niskog samopouzdanja, anksiozni, napeti, slabije jedu, prete samoubistvom, zaspe plačući, imaju noćne more, sve češće traže džeparac ili novac, počnu da ga kradu (da bi ga dali nasilniku), odbijaju da govore o tome šta nije u redu, počnu da zastrašuju drugu decu, postaju agresivni i depresivni, markiraju druge...
Ako prepoznate bilo koji od navedenih znakova ponašanja, ne čekajte da se stanje pogorša, već što pre potražite pomoć stručne osobe!!!
Stil.rs
