Neke namirnice mogu ozbiljno poremetiti ravnotežu holesterola u našem organizmu, čak i kada ih konzumiramo u malim količinama. Stručnjaci upozoravaju da već nekoliko kašika određene hrane može izazvati haos u krvnim sudovima i držati holesterol povišenim čak tri dana, čime značajno povećavamo rizik za zdravlje srca i krvnih sudova.
Jedna namirnica koja može ozbiljno podići holesterol i zadržati ga povišenim i do tri dana jeste — slaninа.
Slanina je bogata zasićenim mastima i holesterolom, a zbog načina obrade (prženje, dimljenje) sadrži i dodatne štetne supstance koje dodatno otežavaju razgradnju masti u organizmu. Samo nekoliko porcija može izazvati taloženje masnoća u krvi i značajno povećati nivo lošeg (LDL) holesterola, koji ostaje povišen čak i kada prekinemo sa konzumacijom.
Najveći "krivci" za ovakve nagle skokove holesterola su namirnice bogate zasićenim mastima, trans-mastima i šećerima. Među njima prednjače industrijski prerađeni proizvodi poput margarina, brze hrane, prženih grickalica, slatkiša, peciva i konditorskih proizvoda. Iako na prvi pogled deluju bezopasno, samo nekoliko kašika ovih kalorijskih bombi može povećati nivo lošeg (LDL) holesterola, dok istovremeno snižava zaštitni, dobri (HDL) holesterol.
Kada unosimo ovakvu hranu, naše telo se bori da obradi višak štetnih masti, što vodi do upalnih procesa, zadebljanja krvnih sudova i povećanog rizika od srčanih i moždanih udara. Još je opasnije to što efekti nisu trenutačni – jednom povišen holesterol može ostati u krvi povećan i do 72 sata, dodatno opterećujući naš organizam.
Stručnjaci savetuju da, ukoliko ne možemo potpuno da izbegnemo ovakve namirnice, barem ograničimo njihovu količinu i obavezno ih balansiramo sa svežim voćem, povrćem i zdravim mastima poput onih iz maslinovog ulja, avokada i orašastih plodova. Takođe, redovno kretanje, hidratacija i povremeni detoks mogu pomoći da se telo brže izbori sa neželjenim efektima.
